Од појаве супер радара, милиони возача пажљиво гледају пут са стране, како би благовремено уочили контролу брзине и притисли кочницу.
Једна од главних недоумица и нагађања јесте наводна врло велика удаљеноста, односно стварни домет камера које се користе у саобраћајном наѕору.
Ипак, камере углавном „пуцају“ знатно мању дужину, која је јасно дефинисана техничким могућностима уређаја.
Фиксне камере за наѕор брзине, кад говоримо о уређају ГАТСО РТ4, које се најчешће постављају уз путеве имају домет мјерења брзине до 100 метара.
У том распону камера може прецизно да измјери брзину возила, сними јасну фотографију и забиљежи регистарску таблицу. Минимална удаљеност на којој систем почиње с мјерењем износи приближно десет метара, што значи да камера не снима цијелу дионицу пута, већ тачно одређени сегмент.
Камера не снима непрекидно возила која јој се приближавају с велике удаљености. Иако се кућиште може видјети издалека, сам уређај активно биљежи прекршај тек када се возило нађе унутар зоне мјерења. То је подручје у којем су тачност очитавања и квалитета фотографије довољне за прекршајни поступак, пише Јутарњи лист.
Због тога тврдње да фиксне камере снимају с неколико стотина метара или чак километара нису тачне када је ријеч о системима који се претежно користе у саобраћају. Већи домети могу се односити на полицијске радаре или ласерске уређаје у мобилним контролама, али не и на класичне камере у стационарним кућиштима, преноси Телеграф.рс.
