Чак и ако Босна и Херцеговина добије скенере и нове технологије за електронско бројање гласова, они неће значити много, јер ће се утврђивање резултата и даље обављати као и до сада.
Шта тренутно прописује Изборни закон БиХ
- Гласови се броје ручно на бирачком мјесту или централној локацији
- Идентитет бирача утврђује се личном картом, пасошем или возачком дозволом
- Нема одредби о електронском бројању
- Нема одредби о биометријској идентификацији
- У случају неслагања, релевантно је ручно бројање
Потребно измијенити Изборни закон БиХ
Наиме, како су нам индиректно признали у Централној изборној комисији БиХ, да би се изборни резултати могли утврђивати помоћу нових технологија, потребно је измијенити Изборни закон БиХ.
То у пракси значи да, ако се којим случајем ручно бројање и електронско бројање на наредним изборима у октобру ове године не буду слагали, у обзир се узима само ручно бројање, јер је тако прописано Изборним законом.
Питања на ову тему смо ЦИК-у послали у петак, 13. фебруара, али нам до закључења броја није стигао писмени одговор, већ нам је само усмено потврђено, након што смо позвали ЦИК и питали да ли ће нам стићи одговор, да ће се бројати онако како је утврђено Изборним законом.
Шта каже Изборни закон
Они су нас упутили на Изборни закон, на пето поглавље, гдје је изричито наведено да се изборни резултати утврђују ручним бројањем гласова.
Према одредбама Изборног закона БиХ, у члановима од 5.22 до 5.27 прописано је како се броје гласови – ручно на бирачким мјестима или на централној локацији коју одреди ЦИК БиХ. Такође, прописано је како се гласа у иностранству, али одредаба о новим технологијама нема.
Да ли су милиони потрошени узалуд?
ЦИК би могла увести правило да се нове технологије нађу на бирачким мјестима, али нам је објашњено да без измјена Изборног закона оне формално не могу бити кориштене за утврђивање резултата, па се може поставити питање зашто се онда издваја више десетина милиона марака за њихово набављање.
Осим тога, занимљиво је и то да ће БиХ, по свему судећи, узалуд набавити и биометријске скенере за идентификацију бирача, јер ни они нису предвиђени Изборним законом БиХ.
Наиме, члан 5.12, став четири, наводи да се идентитет бирача утврђује помоћу личне карте, пасоша или возачке дозволе. Скенери и биометријска средства за идентификацију нису наведени. Чак и ако ЦИК пропише да се ова средства користе на бирачким мјестима, за идентификацију бирача важна је само идентификација коју признаје Изборни закон – личне карте, пасоши или возачке дозволе.
Политичке опструкције
Откад је почела прича о увођењу нових технологија ради заштите интегритета изборног процеса, почеле су политичке опструкције да се оне не уведу. Иако ниједан политички субјект није био експлицитно против, блокирано је усвајање одредаба о финансирању набавки ове опреме.
На крају је до њиховог увођења дошло наметањем од стране ОХР-а, који је омогућио да се ова опрема набави из средстава добити Централне банке БиХ, у висини од 112 милиона марака. Према званичним подацима ЦИК-а, цијена набавке нових технологија била би око 80 милиона марака са ПДВ-ом, а тендерски поступак је у току.
Међутим, политичке опструкције се очигледно и даље настављају, јер БиХ, чак и ако купи нове технологије, неће их моћи примијенити за утврђивање изборних резултата на наредним изборима.
Сумње у изборну регуларност
Подсјећања ради, Делегација ЕУ је у неколико наврата објашњавала јавности да су често од бх. грађана чули да су незадовољни што након сваког изборног циклуса постоји сумња у изборну регуларност, па су због тога одлучили да помогну увођењу нових технологија, како би се овај проблем ријешио. ЕУ је, заједно с Амбасадом САД, у протеклом периоду финансирала пилот-пројект који је тестирао како би у пракси функционисало гласање уз нове технологије. Овом пројекту помогли су и ОЕБС, Савјет Европе и још неколико земаља и организација.
Одступање између ручног бројања и бројања електронским путем
Међутим, да покушајима опструкција и обесмишљавања свега у БиХ што може довести до јачања повјерења грађана нема краја, најбоље показује и извјештај ЦИК-а након спроведеног пилот-пројекта на прошлим изборима, јер је и ЦИК признао да је одступање између ручног бројања и бројања електронским путем износило два одсто.
„Дигитално поређење електронских и ручних резултата, како би се уочиле било какве разлике веће од два одсто, показало је мале разлике између два скупа резултата, које нису прелазиле два одсто, потврђујући да потпуно ручно бројање није потребно за наредне изборе“, навели су у извјештају након спроведеног пилот-пројекта.
Овдје није само проблематично то што је доказано да постоји грешка у бројању од два одсто, већ и то да се као рјешење не види понављање избора на тим бирачким мјестима, већ само прихватање једног од два начина бројања као службено.
ЦИК се, по свему судећи, налази под великим политичким притиском најважнијих странака у БиХ, које по сваку цијену желе спријечити спречавање манипулација на изборима, што не чуди, имајући у виду да је БиХ, према листама које годишње прави „Транспаренцy Интернатионал“, једна од најкорумпиранијих земаља Европе.
