Крајем априла у Дубровнику би требало да буде потписан међудржавни споразум између БиХ и Хрватске у вези са изградњом гасовода Јужна интерконекција, међутим као проблем појављује се питање „државне имовине“ које, како ствари сада стоје, пријети да, у најбољем случају, успори ову инвестицију.
Најважније
- Потпис споразума планиран крајем априла у Дубровнику
- Проблем државне имовине може успорити реализацију гасовода
- СДА, СДП и Република Српска имају потпуно различите ставове
- САД, Њемачка, Велика Британија, Француска и Италија разговарају о рјешењу
Закон о државној имовини и препреке
Овај пројекат немогуће је реализовати уз Закон о забрани располагања државном имовином који је још 2005. године наметнуо ОХР, и према незваничним информацијама у БиХ, данима уназад о овом питању се разговара у оквиру земаља Квинте (САД, Њемачка, Велика Британија, Француска и Италија). То не треба да чуди с обзиром на то да је Влада ФБиХ предложила измјене Закона о гасоводу Јужна интерконекција БиХ и Република Хрватска на начин да ће тај пројекат реализовати америчка компанија „ААФС Инфраструцтуре анд Енергy“.
Ипак, да би почели било какви радови на том и сличним пројектима, треба ријешити питање „државне имовине“, што домаћи политичари због потпуно различитих ставова нису урадили у протеклих више од 20 година.
Ставови Сарајевских и ентитетских власти
Већ сада се спекулише да странке са сједиштем у Сарајеву неће пристати на „парцијално“ рјешавање овог питања, већ ће инсистирати да се то ријеши на нивоу БиХ, односно да Парламентарна скупштина БиХ усвоји закон о „државној имовини“. С друге стране, за Републику Српску, а више пута су то истакли, то је неприхватљиво.
Бошњачки званичници тврде да „државна имовина“ по Уставу и одлукама Уставног суда БиХ припада БиХ, док у Републици Српској наглашавају да по том истом Уставу БиХ, Босна и Херцеговина нема имовину и она припада у потпуности ентитетима.
Правна анализа и могућности рјешења
„Уставни суд БиХ није прејудицирао коначно рјешење, већ је у одлукама проширивао забрану и утврдио да Парламентарна скупштина БиХ треба усвојити закон којим ће се уредити ово питање. Између осталог, законом се треба уредити расподјела државне имовине, формирати њен регистар и основати агенција која ће управљати државном имовином. Даље, држави треба она имовина која је потребна за њено функционисање плус општа и јавна добра која су рес еxтра цоммерцио, а остала имовина треба се ставити у функцију привредног и економског развоја и развоја локалних заједница“, рекао је правни стручњак Дамир Сакић, додајући да је најбоље да се ОХР никада није ни мијешао у ово питање.
Он каже да га не би изненадило да Квинта, с обзиром на то да постоји велики интерес за реализацију пројеката енергетске и саобраћајне инфраструктуре, приступи рјешавању овог питања и наметне нешто с чим ће сви бити „помало незадовољни“.
„То помало незадовољни може бити рјешење у којем нити један ниво власти неће бити искључиви титулар права власништва над државном имовином, те да ће иста бити расподијељена на територијално-функционалном принципу, уз давање држави потребне имовине за њено функционисање“, рекао је за „Независне“ Сакић.
Ставови политичких лидера
Што се тиче пројекта Јужна интерконекција, Драган Човић, лидер ХЅ-а, каже да не зна шта су представници Квинте урадили, али да је комуницирао са представницима америчке администрације у БиХ те да се нада да ће они изаћи „са конкретним саопштењем.“
„Слушао сам осврт колега из СДА и СДП-а на ту тему и мислим да имамо усклађене ставове по пуно питања. Треба заштити интерес БиХ, а то још треба омогућити и свим другим нивоима власти, у складу са Уставом. Одлука о државној имовини, каква је сад, евидентно је препрека инвестицијама широм БиХ. Треба пронаћи адекватно рјешење по овом питању, јер многе инвестиције чекају“, рекао је Човић.
Подсјећања ради, СДА и СДП исти дан су изашли са скоро идентичним саопштењем у којем кажу да се питање „државне имовине“ треба рјешавати кроз закон који ће донијети Парламентарна скупштина БиХ и то на начин да та имовина припада БиХ. Као прелазно рјешење, из СДА су предложили да се на нивоу БиХ формира комисија која би вршила појединачна изузећа од привремене забране располагања „државном имовином“, док је Саша Магазиновић, шеф Клуба посланика СДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, рекао да „флексибилна тумачења за нас нису прихватљива“.
„Ово што су СДП и СДА рекли само је један доказ како се они уједине кад треба да учине неку смицалицу Републици Српској и они су ту увијек заједно. Вјероватно су чули да се нешто креће око тога. Пропао је покушај Шмита (Кристијан Шмит) да то ријеши, и морам рећи да су тајно формиране неке комисије, које су креирале рјешења“, рекао је Милорад Додик, предсједник СНСД-а.
Он је рекао да су та рјешења подразумијевала да игралишта и паркови припадну локалним заједницама, а Република Српска не би имала никакве имовине. Навео је да је требало да објекти школа које су направљене прије сукоба 1991. године припадну БиХ, а да Република Српска плаћа закупнину.
Додик је рекао и да термин „државна имовина“ не постоји, те да сва јавна добра припадају Републици Српској и да ће тако и остати, те да нема намјеру да попушта или даје.
„Република Српска, док је ове екипе, неће ни сједати за сто гдје се о томе прича. Република Српска може да погледа те неке функционалне приче и немамо ништа против да ако неке институције купе имовину у Републици српској да та имовина се књижи на те институције“, рекао је Додик.
