Енергетска криза због рата у Ирану протресла је свијет, а енергетски стручњаци упозоравају да би криза могла потрајати чак и у случају да се рат сутра заврши јер оштећену инфраструктуру треба поправити, што ће узети и времена и новца.
Главни енергетски изазови за БиХ
- Зависаност од увоза нафте и гаса
- Раст цијена енергената због глобалних сукоба
- Недовољно развијени обновљиви извори
- Притисак ЕУ на смањење емисија
- Потреба за диверзификацијом извора енергије
БиХ зависна од увоза фосилних горива
БиХ, као и већина других земаља у Европи, углавном је зависна од увоза фосилних горива, попут нафте, нафтних деривата и природног гаса, а дио зависности покушава ријешити стварањем више домаћих алтернатива, попут обновљивих извора.
Мирза Кушљугић, предсједник Скупштине невладине организације РеСЕТ, која се бави енергетиком, тврди да се све већи број земаља које немају обилне изворе фосилних енергената окреће ка обновљивим изворима, тврдећи да земље које су кренуле у том смјеру, попут Кине, ову кризу подносе знатно боље.
Кина отишла најдаље
„Посебан фокус је на транспорту и нафти. Кина је ту отишла најдаље, јер је велики увозник нафте и снажно развија електрична возила како би смањила зависност од увоза“, тврди он и наводи да ће тим путем кренути и остале земље у Азији јер их је ова криза тешко погодила.
БиХ мора бити усклађена с Европом
Кушљугић тврди да БиХ мора бити усклађена с Европом, која тежи ка зеленој транзицији, коју сматра не само важном за заштиту климе, него и за јачање енергетске независности.
Наглашава да БиХ и нема пуно избора с обзиром на то да Европа намеће трговину карбон емисијама насталим из производње карбон интензивних извора, попут кориштења фосилних горива за производњу електричне енергије, производњу и обраду жељеза, производњу цемента и гнојива и других производа.
Енергетска транзиција
„Зато морамо ускладити своју енергетску политику с европском, али кроз призму властитог интереса. До сада нисмо постављали основно питање за што нам треба енергетска транзиција. Ми то често доживљавамо као нешто што нам се намеће због ЕУ, уз аргумент да имамо довољно угља. Међутим, сада морамо поставити кључна питања како ћемо се даље кретати“, истиче он.
Европа не одустаје
У Европској комисији кажу да не одустају од својих климатских циљева, и да ће БиХ, ако жели да настави европским путем, морати да се томе прилагођава. Такође подсјећају да је ЕУ ставила на располагање велика средства да помогне у транзицији, али да је важно да се БиХ креће путем реформи које слиједе из Споразума о стабилизацији и придруживању и обавеза из чињенице да је земља кандидат за ЕУ.
С обзиром на то да се Сједињене Државе снажно ангажују у БиХ како би развиле инфраструктуру за дистрибуцију текућег природног гаса, поставља се питање у којој мјери је то усклађено с европском политиком. У протеклом периоду имали смо прилике разговарати и с европским и америчким изворима, и чини се да постоји разумијевање да је БиХ потребна енергетска транзиција, али и диверзификација гасног снабдијевања, како земља не би била зависна од само једног извора.
Оно гдје се ставови у одређеној мјери разилазе је колико дуго би та транзиција могла да траје. ЕУ сматра да се ради о периоду до двије деценије, док САД виде могућу концесију на период од најмање 30 година.
Украјински рат први енергетски шок
Било како било, украјински рат је био први енергетски шок, а рат у Ирану је изазвао нови шок, који је још теже погодио Европу, па се поставља питање на који начин Европа намјерава ограничити негативне ефекте оваквих криза. Рјешења која понуди Европа одразиће се и на одлуке које ће доносити БиХ, посебно кад је у питању изградња хидропотенцијала.
