Да ли се правилно каже Васкрс или Ускрс? Неки инсистирају на „српском, православном“ изразу, други бране употребу ријечи Ускрс као дио народног језика, а опет наилазе на критику да је ријеч „западног поријекла“.
А онда креће лавина питања: Да ли је „Христос васкрсе“ исправно? Или можда „воскресе“? Гдје нестаје „Ускрсну“? И да ли је уопште важно?
Шта значи израз Васкрс
Васкрс је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XВИИИ вијека употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.
Воскресеније је рускословенски облик и ријеч је о старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XВИИИ вијека замијенили руским црквеним језиком. У том црквеном језику ријечи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са „о“ у првом слогу, па се тако каже – Воскресеније, воскреснути, воскресе.
Ускрс у народном језику
С друге стране, Ускрс је израз који припада народном језику. Настао је спонтано, као поједностављена верзија сложенијих црквених израза, у складу с природним развојем говора. Иако није дио црквене терминологије, потпуно је валидан облик у свакодневној употреби.
Професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, Иван Неђић, објашњава: Облик Васкрс се задржао у црквеној употреби због своје везе са оригиналним старословенским изразима. Зато се и данас користе речи попут „Вазнесење“, „Ваведење“, па се и „Васкрс“ логично уклапа у тај низ.
„Овај облик је ближи оригиналном старословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свијести свједоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс“, објашњава Неђић.
Нема подјеле на католички и православни назив
Нема, дакле, говора о томе да су неки називи овог празника католички, а други православни. Постоји само Ускрс (српски народни израз), Васкрс (српскословенски књижевни и црквени облик) и Воскресеније (рускословенски облик и данашњи српско-црквени израз).
“Негативна конотација на реч Ускрс развила се у одређеним националистички опредељеним круговима у периоду последњих немира на просторима Балкана, те је та реч повезана са римокатоличким називом за овај празник који они и називају Ускрснуће Господиново. Међутим, ово је једна чињеница која не сме уопште да се доводи у везу са хришћанским етосом и начином живљења и схватања живота, те тако ниједна интерпретација речи не може да умањи значај овог, за нас хришћане, спасоносног Празника“, истиче Неђић.
Суштина празника је важнија од израза
Иако Христос ускрсну није иео уобичајеног црквеног израза, облици „Христос васкрсе и Христос воскресе су потпуно исправни и равноправно се користе.
На крају, суштина празника не лежи у префиксима и падежима, већ у поруци коју носи – поруци наде, живота и побједе над смрћу. И зато, без обзира да ли кажете Васкрс, Ускрс или Воскресеније, оно што је најважније јесте – да га славите искрено, са миром у срцу, преноси Нова.
