Већ трећу годину БиХ је без стратегије чији је циљ, између осталог, борба против растурања дроге.
Кључни циљеви стратегије
- Очување и унапређење здравља становништва
- Смањење злоупотребе дрога, посебно међу младима
- Ограничавање доступности наркотика
- Сузбијање криминала повезаног с дрогама
Документ Државна стратегија наѕора над опојним дрогама, спречавања и сузбијања злоупотребе опојних дрога у БиХ за раздобље 2018-2023. је, као што проистиче из његовог назива, истекао, тако да формално више није важећи као пропис.
Шта су циљеви документа
Циљеви овог акта су, између осталог, очување и унапређење здравља становништва, спречавање и смањивање злоупотребе дрога и других средстава овисности, посебно међу дјецом и младима, смањивање доступности дрога на свим нивоима и свих облика криминала који се односе на злоупотребу наркотика.
Поједини делегати у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ су се у делегатским питањима распитивали када ће бити донесена нова стратегија. Делегат Кемал Адемовић је такво питање поставио Савјету министара БиХ.
„Усвајање те стратегије представља приоритетан задатак, који се директно односи на очување националне сигурности, владавину права и заштиту јавног здравља свих грађана. Тренутно стање, у којем је претходни стратешки оквир престао важити још 2023. године, довело је до одређеног институционалног вакуума који озбиљно нарушава способност државе да системски и координирано одговори на све комплексније изазове нарко-криминала“, навео је Адемовић.
Темељ за рад институција
Он истиче да Закон о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога јасно налаже постојање оваквог документа као темеља за рад свих надлежних институција, а сваки дан без важеће стратегије продубљује правну несигурност и слаби оперативну моћ агенција за спровођење закона.
„Геостратешки положај БиХ на такозваној балканској рути чини нашу државу незаобилазним транзитним коридором за кријумчарење различитих врста наркотика према Европској унији, што са собом носи огроман ризик од јачања локалних криминалних структура и повећања доступности опасних супстанци на домаћем тржишту. Стратегија је једини механизам који може осигурати чврсту и обавезујућу координацију између Министарства сигурности, Граничне полиције БиХ, Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), те ентитетских и кантоналних министарстава унутрашњих послова“, упозорио је Адемовић.
Нема довољно слуха
Денис Хаџовић, предсједник Центра за сигурносне студије БиХ, истиче да неки још важнији документи чекају на усвајање, па не изненађује што је таква судбина и ове стратегије.
„БиХ је на ‘балканској рути’, а нажалост, према свим подацима који постоје и за које бих рекао да се и крију од јавности, огромна количина дроге се конзумира у БиХ. Све су то више него забрињавајући подаци који треба да натјерају власт да донесе одговарајућу стратегију“, рекао је Хаџовић.
Према његовим ријечима, у овом сазиву Савјета министара БиХ нема довољно слуха за проблеме безбједности.
„Рецимо, видјели смо случај хапшења читаве смјене полицајаца, али нема реакције надлежних служби, тако да је и ово још један, ја бих рекао, доказ немара, односно непосвећености проблемима који се односе на сигурност, односно оно што највише оптерећује грађане и изазива забринутост“, рекао је Хаџовић у изјави за „Независне новине“.
Министарство: Нема консензуса
У политичким круговима може се чути да је усвајање ове стратегије неизоставан корак у процесу европских интеграција пошто ЕУ очекује од БиХ потпуно усклађивање с модерним стандардима наѕора над дрогама.
У Министарству безбједности БиХ кажу да је Савјет министара БиХ у јулу 2023. године формирао Радну групу за израду Приједлога државне стратегије наѕора над опојним дрогама, спречавања и сузбијања злоупотребе опојних дрога и Државног акцијског плана борбе против злоупотребе опојних дрога у БиХ 2024-2028. година.
„Радна група још није постигла консензус у вези са текстовима докумената“, рекли су у Министарству безбједности БиХ за „Независне новине“.
