Најава одласка Кристијана Шмита са функције високог представника у Босни и Херцеговини поново је отворила питање будућности ОХР-а, Дејтонског уређења БиХ, али и унутрашњих односа између три конститутивна народа.
Предсједник ХЅ-а БиХ Драган Човић, коментаришући Шмитов одлазак, рекао је да је био изненађен таквом одлуком, јер, како тврди, у недавном разговору са Шмитом није стекао утисак да високи представник размишља о оставци.
Човић је навео да ОХР, према његовом мишљењу, треба трансформисати, а не да високи представник настави дјеловати на досадашњи начин. Поручио је да би нови високи представник могао бити измјештен у Брисел, са ограниченим овлашћењима и улогом заштитног механизма за Дејтонску Босну и Херцеговину.
Посебну пажњу изазвала је његова изјава о могућности да питање трећег ентитета постане службени захтјев ХЅ-а БиХ. Човић је одговорио да то, према његовим ријечима, није нова идеја, већ захтјев који постоји деценијама.
„То је службени захтјев задњих 35 година, а неки се с тим играју. Сваки мировни план ’90-их је укључивао сва три конститутивна народа“, рекао је Човић.
Говорећи о изборном законодавству, Човић је поновио став ХЅ-а да Хрвати у БиХ морају имати могућност да бирају своје легитимне представнике, посебно када је ријеч о члану Предсједништва БиХ. Он тврди да садашњи модел доводи до тога да, како каже, постоје „два бошњачка члана Предсједништва“.
Човић је поручио да Босна и Херцеговина, по његовом мишљењу, не може бити уређена као класична грађанска држава, већ да њена будућност мора бити заснована на договору три конститутивна народа.
„БиХ не може бити класична грађанска држава“, казао је Човић, додајући да, према његовом ставу, неодговорна бошњачка политика може натјерати Хрвате да размишљају искључиво о рјешењима попут трећег ентитета.
Коментаришући Шмитов одлазак, Човић је одбацио тврдње да је питање државне имовине једини разлог за такву одлуку, али је додао да је могуће да је и то један од фактора. Такође је рекао да не очекује да Шмит у посљедњи час намеће нове одлуке које би могле изазвати политичке посљедице.
На крају, лидер ХЅ-а БиХ поручио је да жели функционалну и европску Босну и Херцеговину, али уз унутрашњи договор и поштовање конститутивности народа.
