Док Европа тражи начине да смањи зависност од кинеских сировина, Босна и Херцеговина се све чешће појављује на карти потенцијалних будућих добављача једног од најважнијих критичних минерала данашњице – антимона.
Укратко:
- Геолошке процјене указују на око 200.000 тона антимона у БиХ.
- Антимон је стратешки метал важан за војну индустрију, батерије и електронику.
- Аустралијске и канадске компаније већ улажу у истраживања код Сребренице и Вареша.
Ријеч је о металу који је широј јавности углавном непознат, али који има важну улогу у војној индустрији, производњи муниције, електронике, батерија, полупроводника и ватроотпорних материјала.
Управо због његове стратешке важности Европска унија посљедњих година интензивно тражи нове изворе снабдијевања, пише БизнисИнфо.ba.
Према једној ранијој студији објављеној у научној литератури, постојећи геолошки подаци указују на потенцијал од око 200.000 тона антимона у Босни и Херцеговини.
Аутори истраживања наводе да би даљња истраживања и експлоатација могли сврстати БиХ међу важне европске произвођаче овог минерала.
Покренути конкретни пројекти
Још занимљивији је закључак њихове анализе према којем би БиХ, када би развила идентифициране ресурсе, могла постати водећи произвођач антимона у Европи и међу десет највећих у свијету.
Такав сценарио више није само предмет научних анализа.
На неколико локација у БиХ већ су покренути конкретни истраживачки пројекти иза којих стоје међународне рударске компаније, о чему ће више ријечи бити у доњем дијелу текста.
Шта је антимон
Антимон је метал који се најчешће користи као додатак другим металима како би им повећао чврстоћу и отпорност.
Његова примјена посебно је значајна у производњи муниције, војних система, електронских компоненти, батерија, соларних панела и специјалних легура.
Такође се користи у производњи материјала отпорних на ватру, што га чини важним за грађевинску и аутомобилску индустрију.
Због растућих геополитичких тензија и убрзаног развоја намјенске индустрије, потражња за антимоном посљедњих година нагло расте.
Кина доминира тржиштем
Глобалним тржиштем тренутно доминира Кина, која контролише највећи дио свјетске производње и прераде антимона.
То представља велики проблем за европске земље које настоје смањити зависност од увоза стратешких сировина.
Управо због тога Европска унија посљедњих година у фокус ставља развој властитих извора критичних минерала, међу којима је и антимон.
Важност антимона постала је очигледна и широј јавности након што је Кина, највећи свјетски произвођач, ограничила његов извоз, чиме је овај метал доспио у центар глобалног трговинског сукоба између Pekingа и Запада. У том контексту расте и интерес за рударски потенцијал земаља Западног Балкана, укључујући Босну и Херцеговину.
Најперспективнија налазишта налазе се у четири подручја
Научници су међу најперспективнијим антимоновим подручјима у БиХ издвојили Сребреницу, Рупице код Вареша, Чемерницу код Фојнице и Подхрусањ код Чајнича.
Посебно је занимљиво да се управо на подручју Сребренице и Вареша данас одвијају нова истраживања међународних рударских компанија.
То значи да се научне процјене о потенцијалу антимона све више поклапају с интересом инвеститора на терену.
Аустралијанци истражују подручје од 80 квадратних километара
Један од најзанимљивијих пројеката тренутно развија аустралијска компанија Регенер8 Ресоурцес. Компанија је недавно завршила преузимање пројекта СребреницаНортх, који обухвата чак 80 квадратних километара истражног простора.
На том подручју планирана су модерна геолошка истраживања усмјерена на сребро, бакар, цинк, олово и антимон. Компанија наводи да на већем дијелу подручја нису провођена систематска модерна истраживања више од пола вијека. Иако је пројекат тек у почетној фази, ријеч је о једном од највећих нових истражних подухвата у бх. рударском сектору.
Још озбиљнији пројекат развија се код Сребренице
Можда још значајнији пројекат води канадска компанија Терра Балцаница. За разлику од Регенер8, Терра већ проводи истражна бушења на пројекту Виогор-Заник код Сребренице и објављује конкретне резултате.
Компанија је недавно саопштила да је на локалитетима Чумавићи и Брежани открила висококвалитетну сребрно-антимонову минерализацију, уз присуство цинка, олова и зlatа.
Предсједник компаније Александар Мишковић недавно је изјавио да Терра жели постати један од ријетких добављача критичних метала, посебно антимона, за европско тржиште.
Можда најважнија информација јесте да компанија планира израдити прву прелиминарну процјену ресурса већ наредне године.
То би могло дати прве модерне процјене количина руде на овом подручју и показати колики је стварни потенцијал сребреничког рудног дистрикта.
Вареш као потенцијални будући произвођач
Поред Сребренице, велики потенцијал научници виде и у подручју Рупица код Вареша. Иако се данашњи активни рударски пројекти у Варешу углавном повезују са сребром, цинком и оловом, научни рад Рупице наводи међу најперспективнијим антимоновим пољима у БиХ.
Предност Вареша је чињеница да тамо већ постоји активна рударска инфраструктура, што би у будућности могло олакшати евентуалну производњу антимона уколико се потврде значајније количине овог метала.
Трка тек почиње
Комбинација геолошког потенцијала, растуће потражње за критичним минералима и доласка међународних истраживачких компанија показује да би БиХ могла постати важан произвођач антимона, можда највећи у Европи.
Ако се процјене геолога потврде, управо би антимон могао постати једно од најважнијих рудних богатстава Босне и Херцеговине те отворити нову развојну перспективу за домаћи рударски сектор.
