Држављанин Србије Милош Пејатовић правоснажно је изгубио спор против хрватских власти након што је Уставни суд Хрватске одбио његову уставну тужбу и потврдио одлуку којом му није одобрена дозвола за боравак и рад, уз трогодишњу забрану уласка у Хрватску.
Пејатовић је крајем 2019. године поднио захтјев за привремени боравак и радну дозволу како би током туристичке сезоне радио као помоћни конобар на Корчули. Међутим, умјесто запослења, након безбједносне провјере добио је рјешење о протјеривању из Хрватске.
Како пише Јутарњи лист, кључни разлог била је објава на Instagramу коју је Сигурносно-обавјештајна агенција (СОА) оцијенила као промоцију великосрпских ставова усмјерених против територијалног интегритета и уставноправног поретка Хрватске.
СОА га означила као безбједносну пријетњу
Према Закону о странцима, сваки захтјев за одобрење боравка и рада пролази безбједносну провјеру, у којој СОА даје мишљење о томе представља ли подносилац захтјева потенцијалну пријетњу.
У Пејатовићевом случају, СОА је након прегледа његових профила на друштвеним мрежама закључила да објављени садржај представља безбједносни ризик.
У образложењу одлуке наводи се да је путем Instagramа јавно иступао и пријетио насиљем „с великосрпских полазишта против територијалног интегритета и уставноправног поретка Републике Хрватске“, те да би такве објаве могле изазвати нарушавање међунационалних односа, јавног реда и мира.
На основу таквог мишљења полиција је одбила његов захтјев за радну дозволу, наложила му да напусти Хрватску у року од седам дана, уз упозорење да ће у супротном бити принудно удаљен из земље. Истовремено му је изречена и трогодишња забрана уласка и боравка.
Жалио се свим инстанцама
Пејатовић се није помирио с одлуком, па је редом подносио жалбе надлежним институцијама.
Најприје је оспорио рјешење Полицијске управе дубровачко-неретванске, затим је покренуо управни спор, а након што су и Управни суд у Сплиту и Високи управни суд одбили његове захтјеве, поднио је уставну тужбу.
Током поступка тврдио је да није пријетња националној безбједности, оспоравао је законитост поступања полиције и СОА-е те истицао да му није омогућен увид у класификоване податке на којима је заснована безбједносна процјена.
Позвао се и на пресуду Европског суда за људска права у предмету Леандер против Шведске, тврдећи да му је повријеђено право на правично суђење јер није имао приступ свим доказима против себе.
Уставни суд: Био је упознат с разлозима
Уставни суд Хрватске није прихватио његове аргументе.
Судије су закључиле да су управна тијела и судови правилно примијенили закон, да су имали довољно основа за одбијање захтјева за боравак и рад, као и за доношење одлуке о протјеривању.
У одлуци се наводи да је Пејатовић током поступка био упознат с разлозима због којих је оцијењен као безбједносна препрека, те да му је било омогућено да се о њима изјасни.
Истовремено је оцијењено да чињеница да дио података СОА-е није био јавно доступан није представљала повреду његових уставних права, јер су управни судови имали увид у класификоване информације и на основу њих донијели одлуку.
Тиме је потврђена ранија одлука којом је одбијен његов захтјев за радну дозволу, изречено протјеривање из Хрватске и одређена трогодишња забрана уласка у земљу.
Према писању Indexа.хр, одлуком Уставног суда овај случај је правоснажно окончан.
