Препознају људе, уче посматрајући друге, користе аlat и доносе одлуке на основу претходног искуства. Експерименти показују да вране имају и развијен осјећај за број, али њихове способности ипак не треба претварати у сензационалистичка поређења с људима.
Назвати некога „птичјим мозгом“ можда и није увреда каквом се обично сматра. Вране, гаврани и други чланови породице корвида спадају међу когнитивно најспособније птице: рјешавају нове проблеме, памте и врло пажљиво прате шта раде животиње и људи око њих.
Њихова интелигенција није иста као људска, али у појединим задацима може бити изненађујуће развијена. Истраживања су показала да вране могу разликовати количине, користити и израђивати аlat те препознати појединачна људска лица.
Могу „бројати“, али то није математика у људском смислу
У експерименту објављеном 2024. године у часопису Сциенце, три вране научене су да након визуелног или звучног знака произведу од једног до четири гласања.
Птице су успијевале произвести тражени број гласања, а када би погријешиле, грешка је могла бити једно гласање превише или премало.
Посебно је занимљиво што је вријеме прије првог гласања било дуже када се од птица тражио већи број. Истраживачи с Универзитета у Тибингену закључили су да резултати указују на то да су вране унапријед планирале колико ће се пута огласити.
Анализа је показала и да су карактеристике првог гласања могле предвидјети колико ће гласања услиједити.
То ипак не значи да вране рачунају на исти начин као људи. Прецизније је рећи да имају развијене нумеричке способности и да могу повезати одређену количину са својим понашањем.
Памте опасна људска лица и упозоравају друге
Једна од најпознатијих способности врана јесте препознавање људских лица.
Истраживачи Универзитета у Вашингтону користили су маске како би испитали могу ли америчке вране повезати одређено људско лице с опасношћу.
Птице које су имале негативно искуство реаговале су на „опасно“ лице, али се знање није задржало само на њима.
Истраживање је показало да су информације о потенцијално опасном човјеку могле бити пренесене и другим вранама путем друштвеног учења. Птице које нису директно прошле кроз првобитно искуство училе су посматрајући реакције других.
Другим ријечима, вране не морају све научити на властитој кожи.
Аlat праве и користе с великом прецизношћу
Поједине врсте врана посебно су познате по кориштењу аlatа.
Новокаледонске вране могу од биљних материјала и гранчица израђивати аlat којим из пукотина и дрвета извлаче плијен.
Њихове способности не завршавају једноставним кориштењем пронађеног штапића. Научници су документовали израду кукастих аlatа, а експерименти су показали да такав облик може знатно повећати ефикасност приликом долажења до хране.
У једном експерименту новокаледонске вране успјеле су чак спојити неколико појединачно неупотребљивих дијелова како би направиле довољно дуг аlat којим су могле дохватити храну.
Истраживачи ипак упозоравају да из таквих експеримената не треба аутоматски извлачити закључке да птице планирају и размишљају на исти начин као људи.
И хавајске вране знају користити аlat
Новокаледонске вране нису једине међу својим сродницима које имају ову способност.
Истраживање објављено у часопису Натурепоказало је да је хавајска врана, позната као ‘алалā, веома вјешт корисник аlatа.
Посебно је занимљиво што су младе птице развијале функционалну употребу аlatа и без обуке одраслих, што је истраживачима указало на то да ова способност припада природном репертоару врсте.
Сложени односи унутар групе
Вране и гаврани живе у сложеном друштвеном свијету.
Могу учити посматрајући друге, памтити претходна искуства и прилагођавати понашање ономе што се дешава око њих. Управо је експеримент с људским маскама показао колико брзо информације могу да се прошире кроз групу.
Такво понашање не значи да ове птице осјећају и размишљају потпуно попут људи.
Показује, међутим, да су памћење, друштвено учење и способност повезивања претходног искуства с новом ситуацијом веома важни за њихов свакодневни живот.
Ни интелигенција их не може заштитити од свега
Вране су познате по способности прилагођавања различитим срединама. Бројне врсте успјешно живе у шумама, пољопривредним подручјима, али и великим градовима.
Могу мијењати начин исхране, користити нове изворе хране и учити како функционише окружење које су обликовали људи.
Ипак, ни развијене когнитивне способности не гарантују опстанак.
Хавајска врана, једна од врста познатих по кориштењу аlatа, нестала је из дивљине почетком овог вијека и опстала захваљујући програму узгоја у заточеништву.
Колико су онда вране паметне?
На питање јесу ли вране „паметније“ од неке друге животиње или човјека нема једноставног научног одговора.
Интелигенција није једна особина која се може измјерити једном бројком и затим поређати на јединственој љествици за све врсте.
Оно што експерименти јасно показују јесте да корвиди имају импресиван скуп когнитивних способности.
Могу памтити људска лица и повезивати их с претходним искуством, учити посматрајући друге, рјешавати нове проблеме, користити и израђивати аlat, а поједине вране могу контролисати и број властитих гласања од једног до четири.
За животињу чији се мозак толико разликује од нашег, то је већ довољно да израз „птичји мозак“ добије сасвим другачије значење, преноси RTЦГ.
