ПОДГОРИЦА – Трећи покушај смјене предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића завршен је без расправе и гласања, али је овог пута политичка ситуација била знатно неизвјеснија него што би се могло закључити из порука његових страначких колега након сједнице.
Најважније:
- Није било кворума за почетак сједнице
- О смјени Андрије Мандића није се гласало
- ДНП није желио да учествује у рушењу Мандића
Мандић је остао на функцији не зато што је парламент гласањем одбацио иницијативу за његово разрјешење, већ зато што за почетак сједнице није обезбијеђен кворум, јавља „Политика“.
Према подацима генералног секретара Скупштине Бобана Станишића, у сали је било 38 посланика, док је Мандић био 39. присутни, а за почетак сједнице био је потребан најмање 41 посланик. Тиме је избјегнуто изјашњавање о иницијативи Демократске партије социјалиста (ДПС), коју је претходно потписало 35 посланика.
Међутим, управо је политичка математика уочи сједнице показивала због чега је одсуство кворума за Мандића било најбезбједније рјешење. Медији су уочи засједања објавили да је број посланика који су најавили подршку његовом разрјешењу порастао на 39. Поред опозиције, међу њима су били и представници странака или посланичких клубова који припадају владајућој структури, односно посланици који нису дио ДПС-а и његових опозиционих партнера.
За Мандићево разрјешење није неопходан глас најмање 41 посланика у сваком случају, већ већина присутних на сједници на којој постоји кворум. Због тога 39 унапријед најављених гласова није аутоматски значило његову смјену, али је чинило исход гласања веома неизвјесним и зависним од броја присутних.
У таквој ситуацији недостатак кворума показао се као својеврсно „соломонско рјешење“ за Мандићев опстанак на мјесту предсједника парламента – о његовом повјерењу није се гласало, па ни посланици парламентарне већине нису морали јавно, односно у тајном гласању, да бирају између страначке дисциплине, коалиционих односа и својих раније изнесених ставова.
Разговори пред сједницу
Мандићева позиција посљедњих дана пред сједницу захтијевала је интензивно политичко обезбјеђивање довољног броја посланика који неће подржати његово разрјешење или, што се на крају показало још важнијим, неће омогућити кворум.
Нема јавне потврде на основу које би се могло тврдити да је Мандић дословно „молио“ сваког посланика појединачно да га сачува на функцији, али јесте потврђено да је непосредно разговарао са лидером Демократске народне партије Milanом Кнежевићем. Управо послије тог разговора ДНП је промијенио првобитни план – умјесто да дође на сједницу и гласа против Мандићеве смјене, одлучио је да његови посланици уопште не присуствују засједању и тако не обезбиједе кворум.
ДНП је одлуку образложио информацијама да иницијатива за Мандићеву смјену има подршку и појединих дијелова парламентарне већине.
„Иако је посланички клуб ДНП-а раније најавио да ће присуствовати сједници Скупштине и гласати против предложеног дневног реда и смјене Андрије Мандића, најаве странака из парламентарне већине и једног броја посланика исте јасно указују да постоји договор са подносиоцима иницијативе“, саопштио је ДНП.
Управо та промјена тактике била је политички значајна. ДНП већ мјесецима није дио парламентарне већине и има озбиљне политичке разлике са Мандићевом Новом српском демократијом, али је одлучио да не учествује у потезу који би могао довести до његовог разрјешења.
„Без обзира на чињеницу што је ДНП у јануару ове године напустио парламентарну већину, на политичке разлике које имамо са Новом српском демократијом, клуб посланика ДНП-а никад неће повући потез који би омогућио смјену Мандића“, навели су из те странке.
ДНП није хтио да руши Мандића са ДПС-ом
Таква одлука има додатну политичку тежину због вишемјесечних сукоба некадашњих партнера из коалиције „За будућност Црне Горе“.
ДНП је почетком године напустио државну власт и отказао подршку власти у Подгорици, након чега су се између те странке и некадашњих партнера отвориле озбиљне полемике. Посебно је било спорно питање руковођења Скупштином Главног града, када је ДНП најавио подршку Срђану Перићу из Преокрета. Из НСД-а је тада такав потез оцијењен као изненађујући и од ДНП-а је тражено да се врати за преговарачки сто, док је из ПЕС-а отворено тврђено да би подршка Перићу могла бити увод у сарадњу ДНП-а и ДПС-а.
Кнежевић је такве тврдње одбацивао, инсистирајући да ДНП, иако више не подржава власт, неће правити нову већину са ДПС-ом нити заједно са том странком смјењивати функционере власти.
Исти образац ДНП је примијенио и у случају Мандића. Иако више није дио власти и упркос сукобима са НСД-ом, странка Milanа Кнежевића није жељела да својим гласовима омогући да иницијатива ДПС-а доведе до промјене на челу Скупштине. Штавише, процијенивши да би само гласање против смјене могло бити недовољно сигурно због подршке коју је иницијатива добила из дијелова власти, ДНП се одлучио за одсуство и ускраћивање кворума.
Тиме је, практично, одиграо једну од кључних улога у томе да се о Мандићевој функцији уопште не гласа.
Подршка смјени стигла и из редова власти
Иницијативу ДПС-а првобитно је потписало 35 посланика – 16 из ДПС-а, шест из Бошњачке странке, четири из Грађанског покрета УРА, три из Европског савеза, као и посланици мањинских странака и независни парламентарци.
У међувремену је подршка расла. Посланик из клуба Покрета Европа сад Сеид Хаџић најавио је да ће гласати за смјену, исто је најавио потпредсједник Скупштине и посланик Албанског форума Никола Цамај, а подршку су најавиле и независне посланице, па су „Вијести“ непосредно пред сједницу рачунале на 39 гласова за разрјешење.
Управо је чињеница да подршка смјени није остала ограничена на класичну опозицију чинила ситуацију посебно непријатном за Мандића. Гласање би истовремено представљало тест односа унутар владајуће структуре, али и стварне снаге предсједника Скупштине међу партнерима са којима је од 2023. године градио парламентарну већину.
Бурно у сали, али без почетка сједнице
У пленарној сали данас су се појавили посланици ДПС-а, Бошњачке странке, ГП УРА и Европског савеза, као и дио других парламентараца који су подржавали иницијативу. Представници опозиције захтијевали су да почне прозивка, да се укључи директан пренос и да новинари и сниматељи буду пуштени у салу како би јавност могла да види ко је присутан. Скупштинско обезбјеђење новинарима није дозволило улазак.
Послије препирке са Мандићем, посланици су почели да напуштају салу, а затим је изашао и предсједник парламента.
Генерални секретар Скупштине Бобан Станишић накнадно је објаснио да сједница формално није могла ни да почне јер није било кворума, наводећи да је у сали било 38 посланика и Мандић као 39. присутни.
Предсједник ДПС-а Данијел Живковић оцијенио је да је Мандић „онемогућио посланике да се изјасне“ и најавио прекид институционалне сарадње ДПС-а са Владом и парламентарном већином док се не омогући гласање о иницијативи. Његову поруку да Мандић „од данас није предсједник Скупштине“ треба посматрати као политички став ДПС-а – формалног разрјешења није било, јер гласање није ни одржано.
Покрет Европа сад, са друге стране, оцијенио је да је легитимно право сваког посланика да одлучи да ли ће учествовати у расправи и оптужио опозицију да питање Мандићеве смјене повезује са подршком уставним промјенама потребним за наставак европских интеграција.
Мандић прогласио трећи покушај неуспјешним
Мандић је након догађаја у парламенту оцијенио да је ријеч о трећем неуспјешном покушају његове смјене и захвалио посланицима који нису жељели да учествују у сједници.
„Покушај да се угаси политика помирења још једном је пропао“, поручио је Мандић, оцјењујући да је парламентарна већина показала стабилност и тврдећи да политички циљ његових противника није само промјена предсједника Скупштине већ, како је навео, спречавање пуне интеграције српске заједнице у политички живот Црне Горе.
Шеф посланичког клуба НСД-а Дејан Ђуровић описао је расплет као „три према нула“ у корист Мандића, подсјећајући да је ово трећа иницијатива за његову смјену која није довела до разрјешења.
Ипак, за разлику од претходних покушаја, данашњи расплет показао је да политичка рачуница за Мандића више није била сасвим комотна. Подршка његовој смјени стигла је и из дијелова структуре власти, а број унапријед најављених гласова приближио се граници која би, у зависности од броја присутних, могла бити довољна за разрјешење.
Зато данашњи епилог није донио одговор на најважније питање – да ли Андрија Мандићу овом тренутку заиста има већину посланика који би, када би морали да гласају, подржали његов останак на челу Скупштине.
Умјесто одговора гласачким листићима, пронађено је процедурално рјешење – није било кворума, није било гласања, па самим тим није било ни смјене.
За Мандића је то било довољно да остане предсједник парламента. За односе унутар црногорске парламентарне већине, међутим, чињеница да је било сигурније спријечити гласање него провјерити подршку могла би бити политички значајнија од самог исхода данашње сједнице.
