Алтернатива за Њемачку (АфД) остварила је историјску побједу на изборима у Саској-Анхалту, освојивши према првим пројекцијама чак 44,5 одсто гласова. Резултат који је изазвао политички земљотрес у Њемачкој могао би бити посебно занимљив и за Републику Српску – јер АфД већ годинама заступа потпуно другачију политику према БиХ од званичног Berlinа.
АфД је више него удвостручио резултат из 2021. године, када је имао 20,8 одсто гласова. ЦДУ, који је деценијама доминирао овом њемачком покрајином, према пројекцији је пао на свега 18,5 одсто.
Њемачки Тагессцхау резултат назива највећим изборним успјехом АфД-а до сада, док Reuters говори о историјској побједи која представља тежак ударац за ЦДУ канцелара Фриедрицха Мерза.
Али за БиХ је много занимљивије шта АфД заправо мисли о њеној будућности.
АфД: БОЉЕ ДВИЈЕ ИЛИ ТРИ СТАБИЛНЕ ДРЖАВЕ НЕГО НЕФUNКЦИОНАЛНА БиХ
АфД је још раније у Bundestagу тражио радикално преиспитивање њемачке политике према Босни и Херцеговини.
Њихов посланик Маркус Фрохнмаиер тада је изговорио нешто што се веома ријетко може чути у њемачком парламенту – да би радије видио „двије или три мале државе које су стабилне“ него једну нефункционалну БиХ.
Његове ријечи нису медијска интерпретација. Налазе се у званичном стенограму Bundestagа.
АфД је истовремено поднио Bundestagу приједлог „Стабилност и сигурност за Западни Балкан“, којим је тражио потпуно другачији приступ региону.
За Републику Српску посебно је важно што су представници ове странке заговарали затварање OHR-а, престанак међународног туторства над БиХ и другачије унутрашње уређење земље.
Другим ријечима – управо супротно од политике централизације коју већ годинама подржава велики дио политичког Сарајева.
СВЕ ЛОШИЈЕ ВИЈЕСТИ ЗА КОНЦЕПТ „ГРАЂАНСКЕ БиХ“
Због тога побједа АфД-а није безначајна за БиХ.
Деценијама је Њемачкабила један од најважнијих европских заговорника јачања заједничких институција БиХ и очувања постојећег државног оквира.
АфД ту политику отворено доводи у питање.
Њихов приступ много је ближи идеји да Срби, Хрвати и Бошњаци треба да имају висок степен политичке аутономије, него концепту централизоване „грађанске БиХ“.
Критичари „грађанског“ модела годинама упозоравају да би принцип „један човјек – један глас“ у држави са три конститутивна народа омогућио најбројнијем народу – Бошњацима – много већи политички утицај и изазвао додатни отпор Срба и Хрвата.
АфД очигледно рјешење не види у још већој централизацији.
Напротив.
Један од њихових водећих људи за спољну политику јавно је у Bundestagу отворио чак и питање да ли су двије или три стабилне државе боље од једне трајно нефункционалне државе.
ДАНАС 44,5 ОДСТО – СУТРА УТИЦАЈ НА ПОЛИТИКУ БЕRLИНА?
Наравно, побједа у Саској-Анхалту не значи да ће Њемачка сутра промијенити политику према БиХ нити да је подјела БиХ постала политика Berlinа.
АфД можда чак ни након овако убједљиве побједе неће формирати власт у овој покрајини, јер друге парламентарне странке одбијају коалицију са њим.
Али политички тренд је тешко игнорисати.
Странка чији су ставови о БиХ прије само неколико година у Bundestagу били готово потпуно изоловани данас осваја 44,5 одсто гласова на једним покрајинским изборима.
То мијења политичку тежину њихових ријечи.
За заговорнике централизоване „грађанске БиХ“ то свакако није добра вијест.
За оне који сматрају да будућност БиХ треба тражити у максималној аутономији три конститутивна народа – или, ако заједнички живот у једном државном оквиру дефинитивно не може функционисати, у мирном договору о другачијем уређењу – успон АфД-а представља појаву вриједну пажње.
АфД данас није власт у Berlinу и не одлучује о судбини БиХ. Али послије резултата од готово 45 одсто више нико озбиљан не може тврдити да су њихови ставови политички безначајни.
А ако њихов утицај у Њемачкој настави да расте, могла би расти и подршка потпуно другачијем европском приступу БиХ – мање централизације и међународног туторства, а више права Срба, Хрвата и Бошњака да сами одлуче како желе да живе.
То је за концепт централизоване „грађанске БиХ“ можда много значајнија вијест од самог резултата једних покрајинских избора.
