Агенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ (ИДДЕЕА) „заратила је“ с Агенцијом за заштиту личних података (АЗЛП) у БиХ, јер јој је забранила да обрађује личне податке у сврху издавања квалификационих електронских потврда за електронско потписивање, а посла ће, по свему судећи, бити и за Суд БиХ.
Кључне тачке спора
- АЗЛП забранио ИДДЕЕА обраду података за издавање квалификованих електронских потврда
- ИДДЕЕА тврди да има законски основ према Закону о електронском потпису
- АЗЛП сматра да ИДДЕЕА нема такво овлаштење
- ИДДЕЕА упозорава на посљедице по правосуђе и привреду
- У питању су системи које користе УИО БиХ и правосудне институције
- Најављен управни спор пред Судом БиХ
- Отворено питање правне сигурности раније издатих електронских потписа
„Трајно се забрањује ИДДЕЕА да обрађује личне податке у сврху издавања квалификованих електронских потврда за електронско потписивање, осим у поступку дигиталног потписивања у области идентификационих докумената. ИДДЕЕА је дужна у року од 15 дана од дана пријема овог рјешења да нам достави писмену обавијест о предузетим активностима“, наведено је у рјешењу АЗЛП БиХ.
АЗЛП БиХ је ово рјешење донио 12. јуна, а неколико дана касније, ИДДЕЕА је саопштила да сматра да су посљедња рјешења АЗЛП БиХ угрозила и правосуђе те да ће то директно осјетити грађани. Та рјешења су, додају из ИДДЕЕА, донесена против њих, али и Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.
„Озбиљне посљедице“
„Овдје није ријеч о појединачном спору између двије институције, нити о техничком питању заштите података, него је ријеч о одлукама које директно погађају функционисање кључних система државе БиХ и које могу произвести озбиљне посљедице по буџет државе, правосуђе, привреду и правну сигурност грађана“, рекли су из ИДДЕЕА.
Како су додали, грађани БиХ морају знати једну једноставну чињеницу.
„Наиме, АЗЛП БиХ нема законску надлежност да забрањује издавање квалификованих електронских потписа нити да врши наѕор над радом овјерилаца. Закон о електронском потпису БиХ је по том питању потпуно јасан“, навели су из ИДДЕЕА.
Међутим, како су додали, упркос томе, донесена су рјешења којима се практично преузимају надлежности другог државног органа и директно блокирају системи који годинама функционишу у БиХ.
„Нису утврђене неправилности“
„Посебно забрињава чињеница да је Министарство комуникација и транспорта БиХ, као једини надлежни орган у овој области, у више формалних аката већ потврдило да ИДДЕЕА и УИО БиХ испуњавају све законске, сигурносне и техничке услове за издавање квалификованих електронских потписа, те да у проведеним наѕорима нису утврђене никакве неправилности“, рекли су из ИДДЕЕА.
Овдје је, додају, важно нагласити да се не ради о новим или будућим системима, него о системима који су већ годинама успостављени, функционални и интегрисани у кључне државне процесе, укључујући фискални систем, правосуђе и друге јавне сервисе. Грађани БиХ, додају даље из ИДДЕЕА, морају знати шта конкретно губе.
„Прије свега, угрожава се систем УИО БиХ, кроз који хиљаде компанија свакодневно подносе ПДВ пријаве, царинске пријаве и друге фискалне обавезе користећи квалификоване електронске потписе. Довођењем овог система у питање директно се угрожава континуитет подношења пријава и редовних упlatа ПДВ-а држави. Ту не говоримо само о једној институцији, него говоримо о буџету институција БиХ. То је питање пlatа, пензија, здравства, социјалних давања и свих јавних функција које зависе од редовних прихода“, навели су из ИДДЕЕА.
Судије и тужиоци
Истовремено, како тврде, угрожен је и правосудни систем БиХ.
„ИДДЕЕА је у протеклом периоду успоставила систем квалификованих електронских потписа у више од 100 правосудних институција широм БиХ, гдје хиљаде судија, тужилаца и службеника свакодневно користе електронске потписе за доношење одлука, размјену аката и вођење поступака. Заустављање или угрожавање тог система значи спорије процесе, спорије доношење одлука и спорије остваривање правде. Грађани ће то све директно осјетити“, рекли су из ИДДЕЕА.
Услиједио је и одговор из АЗЛП, чији је директор Драгољуб Рељић рекао да је Агенција трајно забранила ИДДЕЕА да обрађује личне податке у сврху издавања квалификационих електронских потврда за електронско потписивање.
„Наравно, осим у поступку дигиталног потписивања у области идентификационих докумената, што се односи на личне карте. Ми смо послије детаљног поступка, који смо спровели, утврдили да ИДДЕЕА нема законско овлаштење, они нису ти који имају право да издају то чиме су се бавили“, рекао је Рељић у четвртак за RTРС.
Правна (не)сигурност
Већ у петак, поново су се огласили из ИДДЕЕА, одакле су рекли да се овдје отвара и озбиљно питање правне сигурности свих раније извршених електронских пријава, царинских декларација и других фискалних аката који су годинама спровођени кроз исти систем.
„Ако се данас оспорава правни основ система, легитимно је поставити питање какве посљедице такво тумачење може произвести на све претходне радње које су на том основу извршене. Таква правна несигурност не погађа само институције, него погађа привреду, грађане и државу“, рекли су из ИДДЕЕА.
Директор ИДДЕЕА Алмир Бадњевић оспорава законску надлежност АЗЛП и тврди да им Закон о електронском потпису БиХ дозвољава сада забрањене активности.
„ИДДЕЕА ће покренути управни спор пред Судом БиХ и тражити хитно стављање ових рјешења ван снаге“, рекао је Бадњевић.
Сњежана Новаковић Бурсаћ, бивши делегат у Дому народа парламента БиХ, сматра да је ИДДЕЕА већ неколико година потпуно изашла из својих законских овлаштења стриктно прописаних законом по којим је основана, јер као управна организација има тачно побројане и јасно исписане надлежности.
„Сви наши лични подаци, нас, грађана, су власништво Министарства унутрашњих послова, које је једино у овом тренутку надлежно за нашу идентификацију и тако даље. Међутим, неки су се очито заиграли и замислили да треба да праве неки дигитални МУП на нивоу БиХ“, рекла је Новаковић Бурсаћ.
