Пре тачно 92 године, 9. октобра 1934. године у Марсеју извршен је атентат на краља Александра И Карађорђевића, познатог као ујединитеља, током његове званичне посете Француској ради закључења уговора о одбрамбеном савезу против наци-фашизма. Атентат је извео Владе Черноземски, члан екстремне бугарске организације ВМРО, финансиран од стране усташког покрета са мрежом и камповима у Италији и Мађарској. Након атентата, Черноземски је линчован од стране масе. Уз краља Александра убијен је и министар иностраних послова Луј Барту.
Краљ Александар је често описиван као витешки краљ, врховни командант српске војске у балканским и Првом светском рату, осветник Косова и ујединитељ јужних Словена у једној држави. С друге стране, неки комунисти и део историчара га називају издајником и идејним творцем Јасеновца, што аутор текста сматра изразом незнања и мржње.
Највећа критика Александру односи се на то што није створио Велику Србију, већ Југославију, чија је идеја настала у 19. веку као отпор германизацији у Хабзбуршкој монархији. Краљевина СХС је формирана 1. децембра 1918. године, са српском краљевском династијом на челу и управом из Београда, што је касније добило међународно признање.
Под Александровом влашћу уведено је опште право гласа за све пунолетне мушкарце без обзира на иметак или вероисповест, што је био значајан корак ка демократизацији. Такође је спроведена аграрна реформа и обновљена Српска патријаршија 1920. године.
На спољнополитичком плану, 1920. године, Александар је основао Малу Антанту са Румунијом и Чехословачком као одговор на територијалне претензије Аустрије и Мађарске. Истовремено, донета је Обзнана којом је забрањен рад Комунистичке партије.
Видовдански устав из 1921. године успоставио је Краљевину СХС као уставну, парламентарну и наследну монархију. Током 1920-их, политички живот био је обележен сукобима између централиста и заговорника федерализма, нарочито хрватских странака. Након пуцњаве у Народној скупштини 1928. године, Александар је 6. јануара 1929. године укинуо Видовдански устав, распустио скупштину и увео лични режим познат као Шестојануарска диктатура, са циљем прекида сукоба и успостављања реда.
Истог 1929. године држава је преименована у Краљевину Југославију и подељена на девет бановина, чије су границе биле нацртане тако да у већини живе Срби, док су Хрвати и Словенци добили своје бановине. Нови устав из 1931. године дао је краљу велике овласти, укључујући право да именује половину сенатора и распушта скупштину.
Александар И Карађорђевић остаје значајна личност у историји српског народа и Југославије, чије су одлуке обликовале епоху у којој је живео. Његова политика треба да се посматра у контексту стварања стабилне државе, без митологизације, али и без заборава историјских околности.
