Нови амерички пројекат изградње инфраструктуре за снабдијевање БиХ течним гасом с терминала Крк могао би пореметити планове Републике Српске да кроз Источну интерконекцију код Бијељине доведе руски гас.
Главни гасни правци у БиХ
- Јужна интерконекција – ЛНГ гас са терминала Крк
- Источна интерконекција – планирани увоз руског гаса преко Србије
- Алтернативни извори – Азербејџан и други добављачи
Подсјећања ради, како је „Независним“ недавно речено, све су прилике да ће уговор о увођењу америчког инвеститора у пројекат Јужне интерконекције ускоро бити финализиран, а како се већ одраније зна, модел ће подразумијевати концесију на неколико деценија.
Интерес за проширивање пројекта на РС
Како сазнајемо, интерес за проширивање пројекта на РС већ постоји, а ускоро би се могли повести и конкретни разговори на ту тему.
РС већ више од двије деценије планира изградњу конекције са Србијом, којом би руски гас био допремљен у градове Српске, а у међувремену би била изграђена комплетна локална гасна мрежа, укључујући и изградњу неколико централа на гас.
Алмир Бечаревић, експерт за енергетику, сумња да је у тренутним околностима овакав пројект изводљив.
Он подсјећа да је концепт замишљен у времену када се рачунало на стабилно и релативно јефтино снабдијевање руским гасом.
ЕУ донијела одлуку о забрани снабдијевањем руским гасом
Данас су се, како упозорава, околности битно промијениле, јер је ЕУ донијела одлуку о забрани снабдијевањем руским гасом, а алтернативни извори, који би на Балканско полуострво довозили азербејџански гас, већ су резервисани дугорочним уговорима, па је питање по којој цијени би РС гас могла добити, ако би било шта од капацитета и остало за друге купце.
Бечаревић истиче да Србија, која се годинама везала за јефтини руски гас, активно обезбјеђује гас из Азербејџана и вјероватно ће заузети већи дио доступних капацитета на правцу Бугарска – Србија.
„Када се томе додају високи трошкови изградње и одржавања гасовода, лако се долази до закључка да пројекат без сигурног и повољног извора губи економску логику и постаје ризична инвестиција“, истиче он за „Независне“.
Мађарска у процесу одвајања од руског гасног снабдијевања
Бечаревић подсјећа да је и Мађарска у процесу одвајања од руског гасног снабдијевања. Он каже да већ сада Мађарска склапа уговоре с добављачима гаса из извора који нису руски.
„Већ је уговорила између шест и седам милијарди кубних метара гаса од алтернативних добављача, док укупно троши око девет милијарди. То значи да су двије трећине својих потреба већ покрили дугорочним уговорима са новим изворима. Толико о Орбановим (Виктор Орбан, мађарски премијер) изјавама да они инсистирају само на Русима као добављачима“, каже он.
Нове околности не мијењају дугорочне планове
Из Владе Републике Српске сазнајемо да ове нове околности не мијењају дугорочне планове, који подразумијевају изградњу Источне интерконекције у складу с ранијим плановима и стратегијама.
Подсјећања ради, те стратегије подразумијевају да се преко Србије РС прикључи на руски гас и да се на основу тога спроведе гасификација.
На питање како ће се тај пројекат реализовати ако САД инсистирају на истискивању руских енергената из Србије и на чињеницу да због рата у Украјини ЕУ уводи потпуну забрану увоза руског гаса, наш саговорник, који је замолио да не наводимо име, јер не говори званично, наводи да је стратегија Српске дугорочна и да на њу не утичу тренутне околности.
„Знате, најаве блокада и забрана не значе да ће се то и десити. Времена су неизвјесна, ситуација се практично мијења из дана у дан, и све то може већ сутра доћи у питање. Ми имамо дугорочне циљеве и остајемо при нашим стратешким опредјељењима“, рекао нам је наш саговорник.
Влада РС спремна да саслуша сваку добру понуду
На питање да ли би РС пристала да се прикључи на Јужну интерконекцију, устврдио нам је да Влада нема ништа против диверзификације и да је спремна да саслуша сваку добру понуду.
Треба напоменути да су САД запријетиле „Нафтној индустрији Србије“ санкцијама ако Руси не продају свој капитал у тој компанији, а процес преговарања с потенцијалним купцима је у току.
Како смо недавно писали, ЕУ природни гас види као прелазно гориво ка потпуној енергетској независности која подразумијева нуклеарну енергију и обновљиве изворе. С обзиром на то да се овај циљ не може остварити у кратком периоду, у европским стратегијама гас је третиран као транзитно гориво, што значи да ЕУ неће финансирати нове гасне пројекте.
БиХ је имала прилику да Јужна интерконекција буде финансирана од стране ЕУ, али то вријеме је истекло у свађама између представника бошњачког и хрватског народа око управне структуре предузећа које би гас добављало с терминала на Крку.
