Становништво Балкана убрзано стари, а Босна и Херцеговина је према удјелу становника старијих од 65 година готово изједначена са Србијом и Хрватском. Сасвим другачију слику показује Црна Гора.
Подаци објављени поводом Међународног дана старијих особа, који се обиљежава 1. октобра, још једном показују колико се промијенила старосна структура становништва у региону.
У Србији данас живи 1.499.355 људи који имају најмање 65 година. То је 22,9 одсто укупног становништва, према подацима Републичког завода за статистику Србије које преноси Телеграф.
Али Србијапо томе није изузетак.
Гдје је БиХ у односу на сусједе?
Још већи удио старијих становника биљежи Хрватска, гдје особе од 65 и више година чине око 23,2 одсто становништва.
Одмах иза ње су Србија са 22,9 одсто и Босна и Херцеговина са око 22,8 одсто.
То практично значи да је у све три земље више од сваког петог становника старије од 65 година.
Црна Гора се, међутим, знатно разликује. У тој земљи становници старији од 65 година чине око 16,5 одсто популације, осјетно мање него у БиХ, Србији и Хрватској.
Како Балкан стоји у односу на Европу?
Старење становништва није само проблем Балкана. У појединим европским државама удио старијих још је већи.
Италијаје међу државама са најстаријим становништвом у Европи, са око 24,6 одсто становника старијих од 65 година. Висок удио биљеже и Грчка и Њемачка.
На промјену старосне структуре утиче комбинација више фактора – дужи животни вијек, низак наталитет, али и миграције млађег становништва.
Колико жена и мушкараца у Србији има више од 65 година?
Нови подаци Србије откривају и велике разлике између полова.
Од готово 1,5 милиона становника старијих од 65 година, 852.081 су жене, а 647.274 мушкарци.
Око 90,4 одсто припадника ове старосне групе налази се ван радне снаге, док 17,7 одсто има високообразовање.
Међу мушкарцима старијим од 65 година високо образовање има 21,8 одсто, док је међу женама тај удио 14,5 одсто.
Посебно занимљив податак стиже са факултета.
У текућој школској години у Србији је на факултете уписано 34 студента старија од 65 година– 25 мушкараца и девет жена.
Чак 13 њих уписало је докторске студије.
Колико старији користе интернет?
Бројке руше и представу да старије генерације ријетко користе нове технологије.
Interнет у Србији користи 66,9 одсто становника између 65 и 74 године, док рачунар користи њих 32,7 одсто.
Према процјенама из 2025. године, особа која у Србији наврши 65 година може очекивати још 16,6 година живота.
Од тога би, према тим процјенама, 11,8 година требало да проведе у добром здрављу.
Демографски подаци ипак показују ширу промјену која се већ јасно види широм региона: удио старијег становништва расте, а у БиХ, Хрватској и Србији особе старије од 65 година већ чине више од петине становништва.
