БАЊАЛУКА– Жртве, оштећене зграде и улице затрпане рушевинама, градски сат заустављен у тренутку разорног удара земљотреса, постали су симболи катастрофе која је 27. октобра 1969. године промијенила Бањалуку и оставила дубок траг у колективном памћењу њених становника.
Земљотрес у Бањалуци 1969. године: Најважније чињенице
- Земљотрес је погодио Бањалуку 26. и 27. октобра 1969. године.
- Магнитуда најразорнијег удара износила је 6,6 јединица Рихтерове скале.
- Деценијама се наводило 15 погинулих и око 1.100 повријеђених, док су новија истраживања донијела додатна сазнања о жртвама.
- Оштећено је око 36.276 станова, а хиљаде стамбених јединица налазиле су се у тешко оштећеним или уништеним објектима.
- Обнова након катастрофе убрзала је развој нових насеља, инфраструктуре и универзитетског живота Бањалуке.
Магнитуда 6,6 и разорни удари земљотреса
Званични подаци говоре да је магнитуда земљотреса који се десио у Бањалуци износила М=6,6 јединица Рихтерове скале. Весна Шипка, самостални стручни сарадник за планове заштите и спасавања у дијелу ризика од земљотреса, наводи да је то најјачи земљотрес са епицентром на територији Босне и Херцеговине и један од најјачих у бившој Југославији.
Она истиче да је земљотрес имао неуобичајено јак претходни удар дан раније, те да многе грађевине нису биле грађене по асеизмичким стандардима, јер се та област развила тек након земљотреса у Скопљу 1963. године.
Жртве земљотреса: Нова сазнања и верификација података
Деценијама се у јавности наводило 15 смртно страдалих и око 1.100 повријеђених, али није постојао званичан документ са тачним подацима. На основу научног истраживања извршена је детаљна провјера и верификација спискова жртава, уз нова сазнања о особама које су накнадно преминуле усљед повреда.
30. јула је постављена спомен-плоча са 14 имена жртава, од којих је пет идентификовано кроз ово истраживање. Postоје подаци о још неколико страдалих, али се чека потврда породица ради коначне верификације.
Тешке посљедице по становништво и град
Земљотрес је практично разорио град, срушивши или тешко оштетивши три четвртине школских објеката. Због тога је 10.000 школске дјеце са наставницима напустило град и школску годину 1969/70. завршило у другим градовима бивше Југославије. Бројни стамбени, индустријски и трговачки објекти су оштећени, а медицински и социјални објекти срушени.
Након главних удара услиједила је серија накнадних удара, а зиму је пратила оштра хладноћа, киша и снијег, што је додатно угрозило преживјеле. Зиму 1969/70. пратила је и епидемија грипа и других болести, што је оптеретило здравствени систем и привреду.
Сеизмичка активност бањалучког подручја и ризик од нових земљотреса
Бањалучко подручје је сеизмогено. Према Сеизмотектонској карти Републике Српске из 2018. године, у зони се у просјеку догађа један слабији земљотрес Мw=3,5 годишње, а сваких 10 година један јачи Мw=4,6. Рушилачки земљотреси магнитуда Мw >6 очекују се сваких 180 година, са интензитетом до ИX степена Меркалијеве скале.
Историја Бањалуке између катастрофа и обнове
Историчар Владан Вуклиш наводи да су природне катастрофе често тренуци који прекидају историјски ток, мијењајући физичко окружење и свакодневицу. Бањалука је кроз вијекове била обликована ратовима, пожарима и рушењима. Земљотрес 1969. представљао је велики прекид у развоју града, који је до тада пролазио кроз интензивну урбанизацију и индустријски развој.
Посљедице земљотреса нису само разарања, већ и процеси обнове и развоја који су услиједили. Град је наставио да се развија, а земљотрес је постао дио његовог урбаног идентитета.
Више од 36.000 оштећених станова у Бањалуци
Према Вуклишу, око 36.276 станова било је оштећено, од чега је 20.974 било у тешко оштећеним објектима, а 4.010 у потпуно уништеним зградама предвиђеним за рушење. Бањалука је тада имала око 75.000 становника, а након земљотреса број становника се удвостручио до 1981. године.
Он наводи да је било жртава у оба већа земљотреса, али да је одлука да 27. октобар буде нерадни дан за школе спасила многе животе. Помоћ је стизала из цијеле Југославије и Европе.
Срушене школе и нестанак симбола старог града
Др Данило Ковач, научни сарадник Института за савремену историју и доцент на Филозофском факултету у Бањалуци, истиче да су највише страдале школе, међу којима и чувена бањалучка реалка, чије је минирање било заказано за 31. јануар 1970. године. Хиљаде грађана су дошле да одају почаст школи.
Међу зградама за рушење биле су и хотел „Босна“, Окружни суд, Студентски дом, стамбена зграда „Титаник“ у центру града и друге.
Обнова Бањалуке и развој нових насеља
Помоћ из тадашње државе и иностранства омогућила је брз опоравак и напредак града. Настала су нова насеља Нова варош, Борик, Старчевица и Паприковац, отворене су бројне фирме, аутобуска станица, Клинички центар, а од 1975. године Бањалука је постала један од универзитетских центара бивше државе.
Град је убрзо након земљотреса имао готово 124.000 становника.
