Бањалукаи Бијељинајош нису добиле ниједну марку која им је узета од ПДВ-а, иако ће 25. јуна бити годину дана како је одлука о смањењу прихода од расподјеле ПДВ-а за седам одсто градовима који имају више од 100.000 становника у корист изразито неразвијених општина пала на Уставном суду Републике Српске.
Шта треба да знате:
- Бањалука и Бијељина тврде да им није враћен новац одузет кроз расподјелу ПДВ-а.
- Уставни суд РС је још у јуну 2025. оспорио спорну законску одредбу.
- Градови су покренули судске спорове за поврат укупно скоро 10 милиона КМ.
- Хоће ли судови натјерати институције да врате новац и када?
Да је тако, за „Независне новине“ потврдили су и из Бањалуке и из Бијељине, међутим, занимљиво је поменути да су крајем прошле године, односно, 19. новембра 2025. године, Зора Видовић, министарка финансија Републике Српске, и Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске, тврдили да је новац враћен.
Зашто Бањалука тражи поврат 2,8 милиона КМ?
Мирна Савић Бањац, градски менаџер, у разговору за „Независне новине“ истакла је да Град Бањалука своја права тражи на суду и да су тренутно у судском процесу.
„Неколико пута смо чули разне изјаве министарке финансија да је тај новац враћен, међутим, никада нисмо добили ниједну марку и очекујемо заиста да се то Бањалуци врати јер је то новац свих грађана Бањалуке“, каже она, додајући да се пресудом Бањалуци треба вратити 2,8 милиона марака.
Како је истакла, своја права на суду су затражили прије неколико мјесеци.
„Ми смо тврдили стално да је то неуставно, покренули оцјену уставности, утврдило се да је неуставно, кад новац нисмо добили, ми потражујемо судским путем да нам се по судској одлуци новац врати“, наводи Савић Бањац за „Независне новине“.
Зашто је и Бијељина завршила на суду?
Да је иста ситуација и у Бијељини, потврдили су нам из Градске управе овог града, истичући да се Град Бијељина у више наврата, а након одлуке Уставног суда РС, писаним путем обраћао Министарству финансија са захтјевом за поврат средстава. Међутим, како кажу, Министарство је одбијало да их врати.
„Имајући у виду да Министарство финансија није прихватило захтјеве Града Бијељина за споразумно рјешавање настале спорне ситуације, Град Бијељина је био принуђен да заштиту својих права затражи путем Основног суда у Бањалуци. У том циљу, Град Бијељина је дана 19. новембра 2025. године поднио тужбу Основном суду у Бањалуци због стицања без основа и накнаде причињене штете Граду Бијељина у износу од 6.911.145,05 КМ“, истичу они за „Независне новине“, додајући да су у наведеном износу убројани одузети износи ПДВ-а, као и износи за расподјелу по коефицијенту.
Иако је од подношења тужбе до данас прошло седам мјесеци, из Градске управе Бијељина кажу да до сада није одржано ниједно рочиште, нити је наложено извођење доказа и припремање главне расправе.
„Надамо се да ће у што скорије вријеме Основни суд у Бањалуци узети предмет у разматрање и одлучивање, те да ће правда бити задовољена“, кажу они.
Шта кажу Влада РС и Министарство финансија?
„Независне новине“ затражиле су и информацију из Владе Републике Српске, па смо тако исто питање послали на адресу предсједника Владе и у Министарство финансија Српске, али одговор нисмо добили.
Зашто је Уставни суд РС оспорио расподјелу ПДВ-а?
Подсјећамо, Приједлог измјена и допуна Закона о буџетском систему Републике Српске, а којим је донесена одлука о смањивању прихода од расподјеле ПДВ-а за седам одсто Бањалуци и Бијељини, усвојен је у децембру 2024. године, а како смо раније навели, пао је на Уставном суду Републике Српске у јуну 2025. године.
„Неуставном нормом је, наиме, регулисано да се појединачно учешће у расподјели прихода од индиректних пореза општина и градова које имају више од 100.000 становника израчунава тако што се након примјене коефицијената расподјеле приход умањује за седам одсто и добијени износ средстава се расподјељује општинама и градовима који имају мање од 50.000 становника, те да се исти износ средстава расподјељује средње развијеним, неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе, а да коначну расподјелу средстава појединачним општинама и градовима утврђује Влада својом одлуком у 2025, 2026. и 2027. години“, навели су тада из Уставног суда РС.
Како су додали, суштина разлога за одлуку о неуставности оспорене одредбе своди се на чињеницу да су издвајањем одређених јединица локалне самоуправе по основу броја становника у учешћу у расподјели прихода од индиректних пореза стављене у неравноправан положај у односу на остале јединице локалне самоуправе из исте категорије развијености.
