Банке у Европи суочавају се са потенцијално великим трошковима након што је Суд правде Европске уније пресудио да морају да врате новац клијентима који су били жртве превара, чак и када су корисници банкарских услуга озбиљно допринијели томе сопственом непажњом.
Финансијске институције мораће прво да надокнаде новац, а затим могу судским путем да покушају да га поврате од клијената, преноси Паис.
Према подацима Европске централне банке (ECB), Европског банкарског тијела (ЕБА) и Банке Шпаније, вриједност банкарских превара у Европском економском простору, који обухвата 27 чланица EU, Исланд, Лихтенштајн и Норвешку, достигла је 4,2 милијарде евра у 2024. години, што је 17 одсто више него годину раније.
Према процјенама извора из шпанског финансијског сектора, потенцијални трошкови за тамошње банке могли би да се приближе једној милијарди евра, узимајући у обзир захтјеве за поврат новца за претходних пет година.
Банке су до сада углавном покушавале да одговорност за преваре пребаце на клијенте.
У Шпанији су корисници сносили око 80 одсто губитака од превара путем трансфера, док су банке покривале готово 60 одсто губитака од превара с пlatним картицама, а код подизања готовине је одговорност била приближно равномјерно подијељена.
Пресуда Суда правде EU од 15. октобра односи се на случај клијенткиње пољске банке коју је преварант контактирао представљајући се као купац предмета који је огласила на интернет-пlatформи.
Послао јој је линк ка лажној страници која је изгледала као сајт њене банке, гдје је унијела податке за електронско банкарство, а преварант је затим пребацио око 700 евра на свој рачун.
Клијенткиња је обавијестила банку наредног дана, али је она одбила да јој врати новац, уз образложење да није довољно пажљиво чувала своје приступне податке.
Европски суд је разјаснио да банка не може само на основу такве тврдње да одбије поврат новца.
То значи да ће банке морати да надокнаде износ неовлашћене трансакције, а потом, ако сматрају да је клијент поступао крајње непажљиво, да докажу ту тврдњу и покрену поступак за поврат новца.
Сама чињеница да су коришћени клијентови приступни подаци или додатна аутентификација није довољна да се докаже његова озбиљна непажња, напомиње се у пресуди.
Банкарски сектор очекује да ће нова правила и судска пракса повећати број спорова о одговорности за преваре, али и подстаћи банке да мијењају интерне процедуре, уговорне одредбе и начин прикупљања доказа, преноси Тањуг.
