БАЊАЛУКА– Иако је црно тржиште цигарета у Босни и Херцеговини у паду, проблем и даље постоји, што потврђује и нови извјештај Оxфорд Ецономицса, који указује да је илегална трговина дуваном глобални феномен.
Према резултатима ИПСОС истраживања, удио неопорезованих дуванских производа у укупној потрошњи у БиХ смањен је са 33 одсто у 2025. на 26 одсто у 2026. години, што представља пад од 21 одсто. Ипак, илегално тржиште и даље чини више од четвртине укупне потрошње дуванских производа, што указује на значајне размјере проблема.
Неопорезоване цигарете чине око три одсто укупне потрошње, благи пад у односу на претходну годину. Нелегалне цигарете углавном су без пореске маркице или са маркицом друге земље, најчешће из региона. Главни канали продаје су пијаце, али и алтернативни канали попут неформалних мрежа, индивидуалне продаје, wеб-схопова, друштвених мрежа и дигиталних пlatформи.
Процјењује се да БиХ због црног тржишта дувана годишње губи око 419 милиона КМ прихода од акциза и ПДВ-а.
Глобално, око 13 одсто цигарета долази из илегалних извора, што представља око 370 милијарди цигарета годишње и губитак пореских прихода између 92 и 115 милијарди КМ.
Извјештај Оxфорд Ецономицса из септембра 2026. године анализира искуства девет земаља (Аустралија, Бангладеш, Бразил, Чиле, Француска, Малезија, Низоземска, Пакистан и Украјина) и закључује да илегална трговина није узрокована једним фактором, већ комбинацијом економских користи за криминалне мреже, потражње за јефтинијим производима, ефикасности институција, организованог криминала, корупције, географије и друштвених норми.
У просјеку, порези чине око 77 одсто малопродајне цијене легалних цигарета, које су између 1,5 и 3,5 пута скупље од илегалних. Између 2015. и 2025. удио илегалног тржишта у анализираним земљама повећан је са 18 на 43 одсто. Процијењени губици пореских прихода у 2025. износе у просјеку 85 одсто стварно прикупљених прихода од цигарета.
Извјештај упозорава да раст цијене легалних цигарета не значи нужно смањење укупне потрошње, јер се у седам анализираних земаља повећала количина илегалних цигарета. Postоји снажна повезаност (78 одсто корелације) између раста цијена легалних цигарета и раста илегалног тржишта.
Искуства Бразила и Малезије показују да су дужи периоди стабилних акциза повезани са смањењем удјела илегалног тржишта, што указује на значај пореске стабилности и избјегавања наглих повећања пореза.
Оxфорд Ецономицс истиче да су порези и цијене само дио проблема, док обим црног тржишта зависи и од снаге криминалних мрежа, ефикасности институција, корупције, географског положаја и друштвене толеранције према илегалним производима.
Висока разлика у цијени легалних и илегалних цигарета ствара снажан финансијски подстицај за криминалне мреже, а ризик откривања и кажњавања утиче на величину илегалног тржишта.
Казне су неопходне, али саме по себи нису довољне; ефикасније је спријечити развој илегалних ланаца него их разбијати након што се укоријене. Извјештај наводи да може бити потребно и до осам година интензивних мјера да се илегално тржиште врати на претходни ниво након снажног пореског повећања.
Примјери Француске и Низоземске показују да високопореско оптерећење и велика разлика у цијенама легалних и илегалних цигарета доводе до снажног раста илегалне потрошње и великих пореских губитака.
