БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО– Храна из увоза и даље доминира у Босни и Херцеговини, а то потврђују подаци који говоре да су у само шест мјесеци ове године на бх. тржиште стигли пољопривредно-прехрамбени производи вриједни 2,4 милијарде марака.
Укратко:
- БиХ је за шест мјесеци увезла храну вриједну 2,4 милијарде КМ.
- Извоз пољопривредно-прехрамбених производа износио је 579 милиона КМ.
- Пољопривредници тврде да неконтролисан увоз слаби домаћу производњу.
- Хоће ли власти промијенити политику према домаћој пољопривреди?
Ови бројеви обједињени су у документу „Пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ“ Спољнотрговинске коморе Босне и Херцеговине, а убрајају увоз животиња, меса, млијека и млијечних производа, поврћа, воћа, кафе, житарица, сокова, алкохола и других производа.
Са листе смо искључили ставке „дуван и цигарете“, „храна за животиње“, „биљни материјали за плетарство“ и „саднице поврћа и воћа, луковице, резано цвијеће“.
Тако је највећи увоз забиљежен из Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Холандије, Њемачке и Мађарске.
Када је ријеч о извозу, ако искључимо раније поменуте ставке, он је износио 579.194.040 КМ, а највише се извозило у Хрватску, Србију, Турску, Црну Гору, Сјеверну Македонију, Словенију и Италију.
Зашто БиХ и даље толико зависи од увозне хране?
„Анализирајући увоз пољопривредно-прехрамбених производа у Босну и Херцеговину посљедњих неколико година, видимо да је он у највећем дијелу оријентисан на увозу: житарица, меса, алкохолних и безалкохолних пића, хране за животиње и јужног воћа, мада не можемо занемарити ни остале категорије производа, јер је тржиште у БиХ у великој мјери зависно од других тржишта“, наводи се у анализи Спољнотрговинске коморе БиХ.
Како велики увоз утиче на домаће произвођаче?
Мишо Маљчић, предсједник Удружења узгајивача свиња у Републици Српској, у разговору за „Независне новине“ истиче да, што је већи увоз, то се више уништава домаћа производња.
Како додаје, када се у Европској унији створе вишкови, тада месо долази на наше тржиште по ниским цијенама.
„Тада се домаћи фармери нађу у врло тешкој ситуацији и онда је то ланчана реакција која једноставно успорава наш развој. Власти у БиХ не воде рачуна о томе. Домаћи произвођачи не могу на оваквим основама да буду конкурентни том месу“, каже он.
Сем властима, Маљчић истиче да таква ситуација одговара и грађанима.
„Једног дана ће то доћи на напlatу“, рекао је он додајући да је због свега тога упитна домаћа производња у будућности.
Шта пољопривредници траже од власти?
Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, у разговору за „Независне новине“, истиче да БиХ тренутно има потребу за великим увозом, јер су власти својим нерадом угушиле домаћу производњу.
„Општепознато је да ми не производимо ни за 20 одсто потреба грађана. Толико се произведе, све остало је увоз. Међутим, то се може поправити. Прије рата смо производили 80 одсто, а увозили 20 одсто. Жалосно је ако знамо да имамо Семберију, Посавину, Гламоч, који је познат по кромпиру, а ми увозимо кромпир. Имамо југ“, каже Бићо.
Како додаје, можемо произвести све.
„Држава треба да заузме став шта хоће, да будемо овисници о увозу и да овисимо о свјетском смећу или да се окренемо властитој производњи и да будемо практично неовисни“, наводи он.
