У дугим везама страст у спаваћој соби може временом да ослаби, посебно када одређене навике постану дио свакодневице, а интимни тренуци толико предвидиви да узбуђење почиње да нестаје. Ипак, према ријечима психосексуалног терапеута Кејт Мојли, за поновно буђење страсти нису потребни екстремни потези, већ мале промјене и спремност партнера да изађу из устаљених образаца.
Зашто рутина може да угаси страст?
Мојли објашњава да дуг однос може довести до тога да сексуални живот постане формулаичан, јер се партнери најчешће окрећу ономе за шта већ знају да функционише. Такав приступ може их увести у зачарани круг у којем све постаје познато и очекивано, па се с временом јавља досада.
Према њеним ријечима, важно је остати радознао и отворен за нова искуства, јер управо такав приступ може помоћи партнерима да избјегну замку рутине. Она наводи да мозак током секса повезује одређене поступке са осјећајем задовољства и допамином, али да понављање истих стимуланса може довести до процеса навикавања.
Шта се догађа када све постане познато?
„Уобичајено понашање креће када су наши мозгови мотивисани да јуре онај добар осјећај који добијамо од допамина током секса, градећи везе између претходних поступака и задовољства. Међутим, када се навикнемо на нешто, углавном престајемо да реагујемо више него што је потребно, што је процес познат као навикавање“, објаснила је Мојли.
Како каже, тај механизам може бити користан јер спречава човјека да непрестано реагује на познате надражаје попут позадинске буке, али у сексуалном животу може имати сасвим другачији ефекат. Нешто што је партнерима било узбудљиво првих неколико пута, након великог броја понављања може постати само још један дио рутине.
Како унијети промјене у спаваћу собу?
Мојли сматра да би партнери требало отвореније да разговарају о својим жељама и стварима које би вољели да промијене или испробају. Наглашава да такав разговор не треба да буде међусобно критиковање, већ начин да свако изрази своје потребе, интересовања и осјећања.
Парови би зато требало више пажње да посвете личним жељама и ономе што их чини радозналим, чак и када желе само другачији приступ нечему што већ добро функционише. Према Мојли, кључно је да се оба партнера осјећају саслушано и уважено, али и да знају да могу да кажу „не“ ако им нешто не одговара.
Отворен разговор о новим жељама зато не би требало да буде разлог за стид, а партнера не треба осуђивати ни исмијавати уколико одлучи да подијели неку своју фантазију.
