Град Бијељинапланира успостављање рент-а-бике система са 25 јавних бицикала, за шта је процијењена вриједност набавке 72.649 КМ без ПДВ-а, односно готово 85.000 КМ са ПДВ-ом за период од 17 мјесеци. Анализа сличних система у Мостару и Бањалуци, међутим, показује да јавни бицикли нису нужно јефтин нити аутоматски успјешан пројекат – Мостародржава систем са 50 бицикала, док у Бањалуци градски БЛ Бајк биљежи снажан пад кориштења, а приватни БинБин управо напушта град због економске неодрживости пословања.
Бијељина би већ крајем ове године могла добити први организовани систем јавних бицикала. Град је у јулу расписао отворени поступак јавне набавке за пројекат „Успостављање Рент-а-бике система у граду Бијељина – И фаза“, за који је процијењена вриједност 72.649,57 КМ без ПДВ-а.
Са ПДВ-ом, максимална процијењена вриједност пројекта достиже приближно 85.000 КМ.
У овом тренутку уговор још није закључен. Рок за достављање понуда истиче 21. августа 2026. године, тако да ће коначна вриједност бити позната тек након завршетка поступка. Тендер је предвиђен на период од 17 мјесеци.
За пројекат је из буџета Бијељине за 2026. планирано 21.367,52 КМ без ПДВ-а, док би још 51.282,05 КМ без ПДВ-а требало бити обезбијеђено из буџета за 2027. годину.
Бијељина не купује бицикле – плаћа комплетну услугу
Важно је нагласити да се за готово 85.000 КМ не купује 25 обичних бицикала.
Према техничкој документацији, будући пружалац услуге мора обезбиједити 25 нових бицикала распоређених на пет пунктова, али и њихово редовно сервисирање, свакодневну редистрибуцију између пунктова, корисничку подршку и администрацију комплетног система.
Прописане су и детаљне техничке карактеристике. Бицикли морају имати антивандал конструкцију, најмање 26-инчне гуме отпорне на бушење, ЛЕД освјетљење, електронске паметне браве са ГСМ, ГПС, ГPRС и Блуетоотх комуникацијом, QР и РФИД технологију, као и соларне панеле за напајање електронских брава.
Оператер мора документовати сервисе, свакодневно премјештати бицикле између пунктова како би били равномјерно доступни, уклањати неисправне бицикле из система, водити податке о корисницима и кваровима и Граду достављати мјесечне извјештаје.
Дакле, 85.000 КМ није цијена 25 бицикала, већ максимална вриједност 17 мјесеци функционисања цијелог система.
Ипак, када се процијењена вриједност распореди на трајање уговора, добија се податак да би рент-а-бике Бијељину могао коштати око 5.000 КМ мјесечно.
Прерачунато на 25 бицикала, комплетна услуга одговара трошку од приближно 200 КМ мјесечно по једном бициклу, односно око 3.400 КМ по бициклу за свих 17 мјесеци.
Управо на том мјесту поређење са другим градовима постаје занимљиво.
Мостар је кренуо другим путем: купили 50 бицикала, па посебно плаћају одржавање
Мостар је свој систем јавних бицикала успоставио почетком 2023. године кроз пројекат подржан од Фонда за заштиту околиша Федерације БиХ.
За разлику од Бијељине, Мостар се опредијелио за модел у којем је Град набавио властите бицикле.
Набављено је укупно 50 Неxтбике бицикала, двоструко више него што сада планира Бијељина. Бицикли су такође нове генерације, опремљени паметним бравама, ГПС праћењем и системом откључавања путем мобилне апликације.
Град Мостар је након успостављања система наставио издвајати средства за његово одржавање.
У образложењу буџета за 2025. годину за ставку „Одржавање јавних бицикала“ било је предвиђено 20.000 КМ. У истом документу наведено је да одржавање обухвата радника, кориштење комбија, сервис и редистрибуцију бицикала, резервне дијелове, администрацију система и корисничку подршку.
То је посебно значајно јер је ријеч о пословима који чине и велики дио услуге коју сада тражи Бијељина.
Према усвојеном буџету Мостара за 2026. годину, издвајање за одржавање система повећано је на 30.000 КМ годишње. То одговара трошку од око 2.500 КМ мјесечно.
Другим ријечима, Мостар данас за одржавање система који је успостављен са 50 бицикалаиздваја приближно упола мање новца мјесечно него што би максимално могао коштати систем са 25 бицикала у Бијељини.
Поређење, међутим, захтијева важну ограду.
Мостар је бицикле већ купио. Бијељина кроз будући уговор плаћа и њихово обезбјеђивање током 17 мјесеци. Због тога није коректно једноставно закључити да је бијељински систем „четири пута скупљи“.
Али два града представљају два битно различита модела.
Мостар је прво набавио бицикле и инфраструктуру, а потом плаћа њихово одржавање. Бијељина се опредјељује за модел у којем приватном оператеру током 17 мјесеци плаћа комплетан пакет услуге.
У тендерској документацији Бијељине коју смо анализирали није пронађена одредба која каже да ће након истека уговора бицикли прећи у власништво Града. Предмет набавке дефинисан је као услуга изнајмљивања 25 нових бицикала.
Управо због тога поређење са Мостаром отвара питање дугорочне економичности два модела.
Бањалука је много озбиљније упозорење
Ако Мостар показује другачији начин организовања јавног бициклистичког система, Бањалукапоказује колико је тешко обезбиједити да грађани такав систем заиста користе.
Бањалука данас има два потпуно одвојена система која не треба мијешати – градски БЛ Бајки приватни БинБин.
И оба тренутно дају разлоге за опрез.
БЛ Бајк је покренут још 2018. године. У првој фази набављено је 30 бицикала на четири локације, заједно са терминалима, опремом и рачунарским софтвером.
Тадашњи уговор вриједио је 132.000 КМ.
Систем је касније прошириван и данас је још увијек у функцији.
Проблем више није постојање бицикала, већ њихово кориштење.
Према подацима Градске управе Бањалука објављеним 10. августа ове године, БЛ Бајк је током 2026. до тог датума имао свега 20 најмова.
У истом периоду прошле године евидентирано је 105 најмова.
То представља пад од приближно 81 одсто за годину дана.
Грађанима је истовремено доступно 36 активних бицикала, док Градска управа тренутно не планира даље проширење мреже станица.
Податак је посебно упечатљив када се посматра однос расположивих бицикала и кориштења – у систему тренутно има више активних бицикала него што је током досадашњег дијела године забиљежено најмова.
БЛ Бајк се, дакле, не гаси. Његова пlatформа је и даље активна и грађани могу користити бицикле.
Али чињеница да је број најмова са 105 у истом периоду прошле године пао на само 20 показује да само постављање јавних бицикала не гарантује да ће их грађани користити.
Истог дана још лошија вијест из Бањалуке – БинБин напушта град
Ситуација у Бањалуци добила је 17. августа додатну димензију.
Компанија БинБин, која је у граду развијала засебан систем електричних ромобила и електричних бицикала, саопштила је да престаје са пословањем у Бањалуци.
Као један од кључних разлога наведена је економска неодрживост.
Компанија је саопштила да тренутни обим кориштења услуге и остварени приходи у односу на оперативне трошкове више не омогућавају дугорочно одржив наставак пословања. БинБин је навео и да дио првобитно предвиђених услова и договорених рјешења није реализован у очекиваном обиму и динамици, тако да слабија потражња није представљена као једини разлог повлачења.
Ипак, ријеч је о важном податку.
БинБин није у Бањалуци имао систем са неколико десетина возила.
Када су 2024. представљени електрични бицикли, најављено је да ће грађанима бити доступно 150 електричних бицикала, уз око 400 електричних ромобила.
Компанија је тада наводила да је у развој пословања у Бањалуци већ инвестирала око 500.000 КМ, док је кориштење електричног бицикла наплаћивано 0,30 КМ по минути.
Двије године касније компанија закључује да наставак пословања више није оправдан.
БинБин сада тврди и да је само у постављање наткривених стајалишта за бицикле и ромобиле у Бањалуци уложио приближно 70.000 КМ.
Тако се у највећем граду Републике Српске готово истовремено појављују два различита сигнала: приватни оператер напушта тржиште због неодрживости пословног модела, док градски систем јавних бицикала биљежи велики пад броја најмова.
Три града, три различита модела
Подаци из Бијељине, Мостара и Бањалуке не могу се свести на једноставно поређење цијена, јер градови нису организовали системе на исти начин.
Али управо због тога нуде занимљиву слику.
Мостарје купио 50 јавних бицикала и након успостављања система из градског буџета финансира његово одржавање.
Бањалукаима властити БЛ Бајк систем који и даље ради, али тренутно биљежи изразито малу употребу. Истовремено се приватни БинБин повлачи са тржишта након вишегодишњег покушаја развоја комерцијалног система електричне микромобилности.
Бијељина, која тек улази у овај посао, бира трећи модел – плаћање приватном оператеру за 25 нових бицикала и комплетну услугу током 17 мјесеци, са максималном процијењеном вриједношћу од приближно 85.000 КМ.
То значи да проблем није у томе да ли јавни бицикли могу бити корисни. Неспорно је да овакви системи могу допринијети промоцији здравијег начина живота, туризму, алтернативном превозу и смањењу кориштења аутомобила на кратким релацијама.
Кључно је питање колико ће се стварно користити.
Управо искуство Бањалуке показује да постојање инфраструктуре, апликације и расположивих бицикала само по себи није довољно да обезбиједи потражњу.
У тендеру нема одговора колико ће вожња коштати грађане
Анализа тендерске документације Бијељине показује још једну занимљивост.
Документ веома детаљно прописује техничке карактеристике бицикала, начин сервисирања, редистрибуцију, администрацију и праћење корисничких активности, али у прегледаном дијелу документације није дефинисана цијена коју ће грађани плаћати за кориштење бицикла.
Није пронађено ни јасно објашњење коме ће припадати евентуални приход од изнајмљивања.
То је важан економски елемент пројекта.
Мостар, примјера ради, јавно има дефинисане тарифе: основни најам износи једну КМ за пола сата, док постоје мјесечне и годишње претпlatе.
Код Бијељине је за сада познато колико максимално може коштати услуга из градског буџета, али не и колики приход систем треба остваривати од самих корисника.
Рачуница ће се заправо видјети тек по броју најмова
Процијењена вриједност од 85.000 КМ сама по себи не доказује да је пројекат прескуп.
Ако 25 бицикала свакодневно буду кориштени, ако грађани прихвате нови систем, ако послужи туристима и ако замијени дио кратких вожњи аутомобилима, Град може оправдавати субвенционисање система и користима које нису директно финансијске.
Међутим, искуство Бањалуке показује и супротан сценарио.
Ако број корисника остане мали, трошак по стварној вожњи може постати веома висок.
Примјера ради, када би Бијељина током 17 мјесеци имала просјечно само десет најмова дневно, буџетски трошак од 85.000 КМ одговарао би субвенцији од приближно 16 КМ по свакој вожњи, без урачунавања евентуалне накнаде коју би плаћао корисник.
Са 50 најмова дневно тај однос би пао на нешто више од три КМ буџетског трошка по вожњи.
Зато се стварна оправданост пројекта неће мјерити само бројем купљених или постављених бицикала, него прије свега бројем њихових стварних кориштења.
Бањалука не доказује да ће Бијељина пропасти – али даје разлог за опрез
Искуство Бањалуке није доказ да рент-а-бике у Бијељини неће успјети.
Градови нису исти, туристички токови нису исти, навике становништва се разликују, а ни пословни модели нису идентични.
И Мостар показује да систем јавних бицикала може бити дио градске понуде годинама након његовог покретања. Град је набавио 50 бицикала и наставио финансирати њихово одржавање.
Ипак, Бањалука показује нешто што би прије покретања бијељинског пројекта требало озбиљно узети у обзир.
Приватна компанија која је у град ушла са стотинама електричних возила сада излази јер пословни модел више не сматра одрживим. Градски БЛ Бајк у исто вријеме има 36 активних бицикала, али је ове године до 10. августа забиљежио свега 20 најмова.
Бијељина у таквом тренутку планира издвојити до приближно 85.000 КМ за 25 бицикала и 17 мјесеци рада система. Сама тендерска документација показује да је ријеч о озбиљно технички опремљеном и организованом пројекту, а не простој куповини бицикала.
Због тога питање оправданости пројекта не треба сводити на то да ли Бијељини „требају бицикли“.
Много важније биће да ли постоји довољан број људи који ће их користити.
Јер након искустава Мостара и посебно Бањалуке, успјех бијељинског рент-а-бике система неће се моћи мјерити бројем бицикала на пунктовима, већ бројем километара које ће они заиста прећи.
