„Можда је најзастрашујуће оно што се ради са медицинским наукама, да су појединци отишли толико далеко у тој проклетој борби за профитом да су организовали и катедре медицинских наука на којима се врло лако стицала диплома доктора“, истакао је Бореновић.
Док данас многи у овој земљи, како је навео, студирају на медицинским факултетима, а зна и лично поједине младе људе који се ових дана боре да положе анатомију, уче по два-три мјесеца даноноћно, некима је довољно да пlatе десет хиљада КМ да добију диплому доктора медицине.
„Толика осионост, толики безобразлук сте видјели данас. Они не маре за институције. Они не маре кад су у питању закони, њих не интересује ни Влада Тузланског кантона и њихове одлуке, ни инспекцијски органи и наѕори који су обављани. Њих не интересује Парламентарна скупштина БиХ. Њих не интересују посланичка питања, него само једна бескрупулозна борба за новац“, рекао је Бореновић.
Прије неколико дана, додао је он, срео је свог бившег професора са Економског факултета Универзитета у Бањалуци.
„Рекао ми је: Е, мој Бране, дошло је вријеме да ће такви саслушавати вас, да ће такви људи и ликови саслушавати вас и нас који смо читав живот посветили давању одређених знања младим људима, који та знања треба да пренесу у друштво у којем живимо. Морам вам рећи да је то за мене најболнија чињеница“, навео је Бореновић.
У БиХ, истиче он, постоји 18 приватних универзитета са бројним одјелима.
„Најболније за нас су техничке и медицинске науке. Они који сутра требају давати наѕор за мост, за зграду, за пут, они који сутра требају лијечити људе у овој земљи и којих има у медицинским установама у БиХ, а не знамо ко су. Ако ништа друго, истјераћу бар да се објави списак ко је тих 18 или 20 који раде у здравственом систему Републике Српске или 50 или 60 у здравственом систему Федерације БиХ, па бар да ми, као пацијенти будући или који имамо пријатеље, родбину која се лијечи, да знају код којег љекара иду. Ако преко овог пређемо тек тако, онда треба угасити свјетло“, закључио је Бореновић.
