Центар за едукацију и истраживање ЦЕР Бијељинаскреће пажњу родитељима, просвјетним радницима и широј јавности на ризик од врбовања дјеце путем друштвених мрежа, апликација за дописивање и онлајн игара. Заштита почиње разговором у којем дијете зна да може затражити помоћ без страха од осуде и кажњавања.
25.10.2026.3 мин читања ПодијелиInterнет дјеци пружа простор за учење, креативност и дружење. Међутим, могућност директног контакта могу злоупотријебити особе које желе да стекну повјерење дјетета ради злостављања или експлоатације. UNИЦЕФ упозорава да починилац може бити непозната особа, али и неко кога дијете већ познаје.
Онлајн врбовање, познато и као „грооминг“, подразумијева успостављање односа са дјететом ради манипулације и злоупотребе. Особа се може представити као вршњак, пријатељ или неко ко разумије дјететове проблеме. Контакт може почети кроз заједничко играње, коментаре или поруке, а затим прећи у приватну комуникацију. Пажња, комплименти и поклони могу бити дио придобијања повјерења.Захтјев да разговор остане тајна представља разлог за посебан опрез. Инсистирање на скривању комуникације од родитеља, притисак да се пошаљу интимне фотографије или пријетња њиховим објављивањем јасни су знаци да дијете треба подршку и заштиту. Злостављање се може догодити и потпуно онлајн, без сусрета уживо.ЦЕР позива родитеље да се заинтересују за дигитални живот своје дјеце: које игре воле, са ким разговарају и коме би се обратила ако их нека порука узнемири. Такав разговор треба да буде редован дио одрастања, уз заједничко подешавање приватности и упознавање са могућностима пријављивања и блокирања налога.Дјеци треба јасно објаснити да имају право да прекину комуникацију која им ствара непријатност. Нису дужна да шаљу фотографије, откривају адресу, школу или локацију, нити да пристану на сусрет због нечијег инсистирања. Ако су већ нешто подијелила, и даље имају право на помоћ и заштиту. ЦЕОП, британска полицијска служба за заштиту дјеце од онлајн сексуалног злостављања, посебно препоручује обраћање одраслој особи од повјерења и кориштење опција за пријаву и блокирање.Родитељи би требало да обрате пажњу на необјашњиве поклоне, изразиту тајновитост у вези са контактима, узнемиреност послије кориштења телефона или повлачење из уобичајених активности. Ове промјене саме по себи нису доказ злостављања, али могу бити повод за пажљив разговор и, према потреби, тражење стручне помоћи.Када дијете пријави непријатно искуство, први одговор одраслих треба да буде смирен и подржавајући. Важно је саслушати га, захвалити му што је проговорило и јасно рећи да није криво за туђу манипулацију. Страх, стид и осјећај кривице могу бити препрека да дијете затражи помоћ.У случају сумње на врбовање, пријетње или сексуалну експлоатацију, потребно је обратити се полицији и укључити одговарајуће службе подршке. Интимне фотографије и снимке дјетета не треба даље просљеђивати нити јавно објављивати. Заштита приватности дјетета мора остати приоритет и током пријављивања.ЦЕР заговара да дигитална безбједност буде редовна тема у породицама, школама и локалној заједници. Дјеци су потребна разумљива објашњења, а родитељима и наставницима знање како да препознају проблем и пруже подршку.Дијете треба да зна да помоћ може затражити у сваком тренутку — чак и када је повјеровало непознатој особи, прећутало разговор или послало нешто због чега се сада плаши. Одговорност за злостављање увијек је на починиоцу.
