У склопу колекције декласификованих докумената ЦИА и других америчких обавјештајних агенција, недавно је дигитализован документ из времена рата у БиХ, с којег је ознака тајности скинута 2015. године.
- Декласификовани документ ЦИА предвиђао распад БиХ након рата.
- Сецесионистичке тежње Срба и Хрвата оцијењене као кључни ризик.
- Опстанак БиХ везан за снажан међународни ангажман.
- Данас отворено питање хоће ли Запад задржати исти приступ.
Ријеч је о анализи припремљеној за тим за националну безбједност тадашњег предсједника Била Клинтона, у којој се процјењују изгледи да БиХ опстане након евентуалног мировног споразума.
Предвиђања о могућем распаду
У документу је закључено да БиХ тешко може да опстане због снажних сецесионистичких тежњи Срба и Хрвата, које су, како се наводи, имале подршку званичних политика у Загребу и Београду.
„Екстремисти у Београду и Загребу ће жељети да отклоне формалност постојања јединствене босанске државе и да апсорбују подручја која контролишу њихови сународници“, наведено је у документу.
Упркос томе, процјењује се да би политичка руководства Србије и Хрватске настојала избјећи отворено кршење међународно подржане идеје јединствене БиХ.
Улога међународне заједнице
Иако се процјена о распаду није остварила ни готово 30 година касније, документ јасно истиче да би само снажан међународни притисак могао сачувати БиХ као државу.
Такве анализе, према оцјенама, вјероватно су утицале на интензивнији ангажман САД током мировних преговора како би се спријечио неуспјех процеса.
Промјена америчке политике
Данас се поставља питање шта се дешава у ситуацији када слаби америчко-европски консензус који је постојао од Дејтонског споразума.
Администрација Доналда Трампа усвојила је стратегију која фокус америчке спољне политике враћа на западну хемисферу, уз истовремено отвореније уплитање у политичке процесе у Европи и подршку суверенистичким покретима.
Тиме се додатно компликују односи између Вашингтона и Брисела, али и заједнички приступ западном Балкану.
Став нове администрације
Према ријечима високог америчког дипломате, нова администрација и даље подржава Дејтонски споразум и не подржава сецесионизам у БиХ.
Истовремено, наглашава се да САД не желе да се мијешају у унутрашње односе, већ да развијају сарадњу засновану на економским интересима.
Отворена питања за будућност
Кључно питање остаје да ли ће САД бити спремне да улажу политичке и финансијске ресурсе како би спријечиле евентуалну дестабилизацију БиХ.
Саговорници сматрају да би економски пројекти могли играти стабилизујућу улогу, али упозоравају да БиХ, без спољног притиска, природно клизи ка нестабилности.
У исто вријеме, неизвјесно је и колико дуго ће Европска унија имати стрпљења за БиХ, посебно у контексту све слабијег ентузијазма за проширење
