Цијене основних намирница у Републици Српској значајно су порасле у посљедњих пет година, док пlatе, иако веће, не прате у потпуности раст трошкова живота, због чега грађани све теже подмирују основне потребе.
Према подацима, пшенично брашно је поскупјело са 1,27 КМ на 1,68 КМ, цијена полубијелог хљеба порасла је за 54,4 одсто, тјестенина са 3,02 КМ на 4,44 КМ, кокошија јаја за готово 70,8 одсто, уље за 18,1 одсто, а телетина без кости са 19,80 КМ на 34,00 КМ по килограму. Мљевена кафа, иако не спада у основне животне намирнице, забиљежила је раст цијене од 120 одсто.
Просјечна пlatа у августу 2021. износила је 1.025 КМ, док је данас 1.695 КМ. Сарадник за односе с јавношћу Републичког завода за статистику, Огњен Игњић, навео је да су цијене расле темпом од 35,9 одсто, што значи да је реалан раст пlatа у периоду од августа 2021. до августа 2026. износио 21,7 одсто.
Међутим, већина радника мора да распореди мјесечну пlatу на храну, становање и режије, што за многе није довољно да покрије основне животне потребе, које чине око 72 одсто укупних мјесечних трошкова. Истраживање Савеза синдиката Републике Српске показује да око 49 одсто радника прима пlatу између 1.000 и 1.450 КМ.
Стручни сарадник за економију у Савезу синдиката Републике Српске, Божана Радомир, истакла је да реална стопа раста пlatа није довољна да повећа куповну моћ радничких породица, те да је животни стандард сада нижи него прије почетка раста цијена.
Радомир је нагласила да раст цијена мора пратити раст пlatа, не само најниже, већ и свих секторских пlatа, укључујући буџетске и фондовске кориснике, као и запослене у привредним, производним и услужним дјеlatностима, како би се обезбиједио основни ниво животних потреба радничких породица.
Удружење потрошача „Реакција“ активно прати цијене 50 основних животних намирница и уочава највећи раст код воћа, поврћа и меса. Предсједник удружења, Душан Срдић, поздравио је одлуку Владе о ограничењу марже на основне животне намирнице, али сматра да је потребно проширити списак производа на које се та мјера односи.
Срдић је додао да су потрошачи промијенили навике куповине, све чешће бирају производе на акцији или користе супер бонове, те да је ограничење маржи помогло у сузбијању инфлације, иако је довело до повременог недостатка одређених производа на рафама.
Ове промјене у куповним навикама показују како се грађани прилагођавају вишим цијенама и настоје да сачувају кућни буџет.
