Цијене пелета у Босни и Херцеговини током прва два мјесеца ове године биле су неуједначене и зависиле су од класе производа и добављача. Према подацима из регистра цијена Федералног министарства трговине, малопродајна цијена пелета у јануару и фебруару кретала се у распону од око 500 до више од 800 КМ по тони.
Из Министарства наводе да разлике у цијенама између кантона произлазе из тржишних фактора, производних капацитета, трошкова транспорта и складиштења, али и уговорних односа између произвођача и дистрибутера. На формирање цијена утичу и сезонска потражња, доступност залиха на локалном тржишту и пословне стратегије компанија.
Несташица сировине повећава цијене
Директор компаније „Дрвосјеча“ Мухамед Хелаћ истиче да је несташица сировине посљедњих година један од кључних проблема у дрвној индустрији, пише Форбес
Како наводи, финансијски проблеми у појединим шумско-привредним газдинствима, али и однос понуде и потражње довели су до раста цијена сировине, што се директно одражава и на цијену пелета, брикета и огрјевног дрвета.
Додаје да додатни притисак ствара и повећана потражња из иностранства. Као примјер наводи Њемачку, гдје се, у оквиру политике смањења овисности о руском плину, све више прелази на котлове на пелет и огрјевно дрво.
Много је фактора који доводе до раста цијена. Нажалост, дијалог с властима готово да не постоји, а проблеми у дрвној индустрији слични су онима с којима се суочавају и превозници”, рекао је Хелаћ.
Привремено ограничење цијене
Пред почетак прошле гријне сезоне забиљежен је нагли раст цијена пелета, па је у појединим периодима тона прелазила 700 КМ.
Због тога је Федерално министарство трговине донијело мјеру којом је максимална малопродајна цијена била ограничена на 480 КМ плус ПДВ по тони. Та мјера важила је до краја 2025. године.
Након тога уведено је Упутство о достави података о промјенама цијена и маржи, према којем су произвођачи и трговци обавезни пријављивати цијене у wеб апликацији пелет.фмт.гов.ba. Циљ је, како наводе из Министарства, осигурати транспарентност тржишта и омогућити грађанима да упореде понуде.
Критике произвођача
Хелаћ сматра да обавеза пријављивања цијена представља додатно административно оптерећење за произвођаче и трговце, без значајног ефекта на тржиште.
Наводи и да се на регистру понекад приказују цијене које више нису актуелне јер су трговци продали мале количине по нижој цијени и касније више нису набављали робу.
Сива економија велики проблем
Према ријечима произвођача, тржиште огрјева у БиХ оптерећено је и великим удјелом сиве економије.
“Бројни произвођачи и трговци раде на црно и не евидентирају промет кроз фискалне системе. Због тога могу нудити ниже цијене јер не плаћају ПДВ и друге обавезе”, каже Хелаћ.
Додаје да грађани често бирају такву куповину због ниже цијене, иако то дугорочно штети тржишту и јавним приходима.
Реална цијена око 670 КМ
Директор фирме Ерић-м из Бијељине Младен Ерић наводи да се пелет А1 класе у њиховој производњи тренутно продаје по 670 КМ по тони с ПДВ-ом.
Према његовим ријечима, од те цијене произвођачу остаје око 50 КМ по тони, након што се покрију трошкови сировине, енергије и производње.
“Ако би цијена пала на 600 КМ, не бих имао рачуницу да производим”, каже Ерић.
Мало простора за појефтињење
Ерић сматра да ове године није реално очекивати пад цијена, јер су складишта у Европи готово празна, а потражња је висока.
Ипак, додаје да би евентуални пад могао услиједити наредне године уколико произвођачи значајно повећају производњу.
Куповина огрјева најповољнија у прољеће
„Зато већ од марта припремамо велики акцијски попуст на пелет и брикет и са том акцијом званично улазимо у онај период године када сви грађани требају да набаве огријев јер је управо тада најјефтинији – од марта па до јула“, каже Хелаћ.
У Федералном министарству трговине наглашавају да у тржишној економији цијене формира тржиште, али да Влада може интервенирати у случају озбиљних поремећаја у снабдијевању или наглог раста цијена.
Извор: Црна Хроника
