БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО– Најважнија годишња војна вјежба EUFOR-а у БиХ је завршена, а питање које остаје да се ријеши наредних година је какву безбједносну архитектуру ће EUи NATOдоговорити у БиХ и на западном Балкану.
EUFOR и КФОР све више сарађују
Протеклих неколико година повећан је степен сарадње између мисије EUFOR-а у БиХ, која је EU мисија, те мисије КФОР-а на Косову, коју води NATO, па се може поставити питање да ли је на помолу неко веће стратешко промишљање о томе како би те мисије могле бити стављене у исти оквир.
Ријеч је, иначе, о безбједносним аранжманима „прве генерације“ након завршетка хладног рата, а карактерише их међународни консензус постигнут у Уједињеним нацијама. Обје мисије, наиме, дјелују у складу с мандатом Савјета безбједности UN. Накнадне мировне мисије и војне интервенције углавном су спровођене без тражења сагласности UN, поготово како су се интереси Запада, с једне стране, и Кине и Русије, с друге, почели разилазити. Распадом договора о заједничкој глобалној безбједносној структури, велике силе и са Истока и са Запада почеле су предузимати акције без претходне сагласности с Ист ривера у Њујорку.
Упркос разилажењу с Истоком, до другог доласка Доналда Трампа на чело Америке безбједносни консензус о глобалном безбједносном оквиру углавном је постојао у оквиру западних земаља. У оквиру тог безбједносног консензуса мисије EUFOR-а у БиХ и КФОР-а на Косову имале су своју чврсту основу.
Трамп тражи већу одговорност Европе
Трампов основни политички програм у склопу спољне политике је да САДпревише новца троше на рјешавање безбједносних проблема на глобалном нивоу, и сматра да савезници треба да преузму већи дио одговорности за властите регионе.
За БиХ и западни Балкан то конкретно значи да се од EU очекује да преузме више одговорности, не само за БиХ, него и за питање Косова, на коме дјелује NATO мисија. Обје ове мисије, иначе, креиране су у највећој мјери од стране САД, што је посебно видљиво у Дејтонском споразуму гдје су EU и САД биле подијелиле одговорност на начин да ће САД имати примарну одговорност око војног аспекта Дејтонског споразума, а EU у погледу цивилне имплементације, оличене кроз OHR, на чијем челу увијек мора бити Европљанин.
Међутим, важно је нагласити да већа улога EU у мисијама EUFOR-а и КФОР-а не значи да се САД желе одрећи западног Балкана или свог дијела одговорности за његову безбједност. У том погледу било је више значајних изјава високих америчких званичника и дипломата, а посљедња у низу, и веома значајна, изјава је Метјуа Витакера, америчког амбасадора у NATO-у, коју је дао у четвртак током разговора с Бранимиром Филиповићем, амбасадором Србије у NATO-у.
„Драго ми је што сам поново имао прилику да се састанем с амбасадором Србије при NATO-у Бранимиром Филиповићем и разговарам о нашој заједничкој посвећености очувању мира и стабилности на западном Балкану“, написао је Витакер на свом X налогу.
Да ли КФОР чека пут којим је прошао СФОР?
Иако се ради о дипломатској формулацији, она је важна јер свједочи о томе да Трампова администрација и те како размишља о западном Балкану у контексту очувања мира. Кад се узме у обзир да је Трамп најавио редукцију америчких снага у Европи, логично се може закључити да би КФОР ускоро могао проћи кроз сличан процес кроз који је прошао СФОР – претходник војне мисије EUFOR-а у БиХ, коју је такође водио NATO.
И контекст у којем се 2004. године десила транзиција СФОР-а у EUFOR занимљив је ако се узме у обзир оно што се данас дешава у свијету. Тада је, наиме, администрација Џорџа Буша одлучила да смањи војно присуство на западном Балкану и да се фокусира на Ирак. Као и сада с Ираном, и тада је Америка очекивала брзу побједу, а када је то изостало, почели су гледати по својим базама и мисијама широм свијета гдје би се могли повући како би преусмјерили снаге на Блиски исток.
С обзиром на то да је брза побједа ове године изостала у Ирану, Америка се поново жели фокусирати на Блиски исток, а од Европе се поново, мада у знатније директнијем тону, за разлику од ранијег периода, очекује да више уложи у властиту одбрану.
NATO већ „оптимизује“ КФОР
У том контексту јако је занимљива изјава портпарола Амбасаде САД у Приштини од овог четвртка, иначе истог дана када се Витакер састао с амбасадором Србије, о томе да NATO тренутно спроводи оптимизацију распореда снага КФОР-а, наводећи да ће се тај процес одвијати постепено и у блиској координацији са свим релевантним странама.
У овогодишњој вјежби EUFOR-а у БиХ „Брзи одговор“ додатно је појачано учешће КФОР-а, па је логично очекивати да бисмо у наредним седмицама и мјесецима могли добити и информације како ће САД, EU и NATO организовати нову безбједносну архитектуру у БиХ и коју улогу ће у томе имати UN.
