Епископ бихаћко-петровачки Сергије послао је допис функционерима на нивоу БиХ, у којем их обавјештава да су, како наводи, угрожена вјерска права и слободе православних припадника у Министарству одбране (МО) и Оружаним снагама (ОС) БиХ.
Кључ спора
- Начин обиљежавања вјерских празника
- Да ли су празници нерадни дани или одсуство
- Примјена ентитетских закона
- Тумачење Закона о раду у институцијама БиХ
- Потенцијална дискриминација по основу вјере
Он се, у својству дужности војног епископа – представника Српске православне цркве у МО и ОС БиХ, обратио српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, предсједавајућој Савјета министара Борјани Кришто и свим министрима, посланику у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Дарку Бабаљу, делегату у Дому народа Николи Шпирићу и парламентарном војном повјеренику Бошку Шиљеговићу.
„Упознат сам са проблемом са којим се сусреће Канцеларија православног душебрижништва у МО и ОС БиХ у Сарајеву, а тиме и сви православни вјерници у МО и ОС БиХ“, наводи епископ Сергије у допису, који је у посједу „Независних новина“.
Поштовање вјерских празника
Проблем се, додаје он, тиче поштовања вјерских празника и њихово регулисање у систему МО БиХ.
„Знајући да на нивоу заједничких институција БиХ нема многих заједничких закона, на њих се имају примјењивати ентитетски прописи према мјесту пребивалишта запосленог. Упознат сам да је од успостављања Православне вјерске службе у МО и ОС БиХ пракса била да су одлуке о богослужењима, а у којим се детаљније регулише и питање евидентирања вјерских празника за Божић и Васкрс, биле потписиване од стране министра“, истиче епископ.
Нажалост, како додаје, обавијештен је да је од 2026. ова пракса нарушена, под образложењем да се мора поштовати Закон о раду у институцијама БиХ и Закон о служби у ОС БиХ, који говоре о вјерским потребама, а не о празницима, и тиме се онемогућава кориштење четири дана који су препознати у Закону о празницима Републике Српске као вјерски празници.
„Поштују се многи ентитетски закони према мјесту пребивалишта, док се Закон о празницима Републике Српске не поштује. Овдје се очигледно ради о селективној примјени закона по принципу ‘свиђа ми се – не свиђа ми се'“, оцјењује епископ Сергије.
Стога, како додаје, указује на однедавну праксу у МО и ОС БиХ којом се, како оцјењује, на груб начин ускраћују основна вјерска права запослених.
„Ускраћује им се право на обиљежавање вјерских празника, гдје се они евидентирају као плаћено одсуство ради задовољења вјерских или традицијских потреба“, поручује епископ бихаћко-петровачки.
Разлика између вјерског празника и плаћеног одсуства
Указао је и на разлику између вјерског празника и плаћеног одсуства. Позивајући се на прописе, наводи, таксативно су прописани случајеви у којима се може остварити право на плаћено одсуство те обавеза подношена посебног захтјева, о којем одлучује послодавац.
„Са друге стране, празници су тачно утврђени датуми у календарској години, који су одређени као нерадни дани на основу императивног прописа и о њиховом обиљежавању се не подноси никакав захтјев, нити о њима може одлучивати послодавац својим актом у форми рјешења“, поручује епископ.
Напомиње и да су ентитетски закони основ за обиљежавање свих осталих празника за све запослене у институцијама БиХ, те тако, поред одређеног броја истих празника, запослени са пребивалиштем у Републици Српској обиљежавају празнике који се као такви не обиљежавају у Федерацији и обрнуто.
„Тако је Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ 21. новембар, који је нерадни дан у Републици Српској, док запослени из ФБиХ празнују Дан државности 25. новембра, који је нерадни за запослене са пребивалиштем у Федерацији БиХ, док запослени у Републици Српској редовно долазе на посао“, подсјећа епископ.
Он је нагласио и да „поистовјећивање вјерских празника са вјерским потребама представља погрешну правну квалификацију, јер се тиме колективно право вјерске заједнице своди на индивидуални институт плаћеног одсуства, што доводи до посебног дискриминисања по основу вјере“.
Вјерске потребе
Са друге стране, из МО БиХ спомињу управо „вјерске потребе“.
„Право запосленика на одсуство ради задовољавања вјерских потреба регулисано је чланом 30, став (3) Закона о раду у институцијама БиХ. Према одредби закона: изузетно, послодавац је дужан да омогући запосленику одсуство до шест радних дана у једној календарској години, ради задовољавања његових вјерских, односно традицијских или других потреба, с тим да се одсуство од два дана користи уз накнаду плате – плаћено одсуство“, кажу из МО БиХ за „Независне новине“.
Како тврде, интерни акт МО БиХ, Правилник о раду државних службеника и запосленика у МО БиХ и цивилних лица на служби у ОС БиХ усклађен је са законским одредбама. „На основу њега, запослени у цијелом систему одбране имају право на: два дана плаћеног одсуства и четири дана неплаћеног одсуства за задовољење вјерских потреба у току календарске године. Важно је напоменути да су све надлежне јавне институције које се баве овим питањем, укључујући Министарство правде БиХ, закључиле да сви запослени у систему одбране имају једнака права на два дана плаћеног одсуства и додатна четири дана неплаћеног одсуства за вјерске потребе“, тврде из МО БиХ.
Бошко Шиљеговић, парламентарни војни повјереник БиХ, потврдио нам је да је добио допис епископа Сергија.
„Покренуте су одређене активности у вези с тим питањем“, рекао је Шиљеговић за „Независне новине“.
