Српска православна црква и православни вјерници данас, 21. новембра, прослављају Сабор Светог архангела Михаила, познат као Аранђеловдан, једну од најраспрострањенијих крсних слава код Срба.
Овај празник у црквеном календару означен је црвеним словом и прати га низ обичаја и народних вјеровања која се преносе генерацијама у српским породицама. Аранђеловдан је посвећен Светом архангелу Михаилу, предводнику небеске војске анђела и симболу борбе добра против зла. На иконама је приказан као небески ратник са мачем или копљем, док под његовим ногама лежи побијеђени зли дух.
Архангел Михаило заузима посебно мјесто у српској духовној традицији, поштован је као заштитник династије Немањића, а Аранђеловдан је и слава Саборне цркве у Београду. Вјерници му се моле за заштиту, здравље и снагу у тешким тренуцима. У народу постоји вјеровање да архангел Михаило обилази свијет прерушен у просјака, испитујући људску доброту и помажући невољницима.
Аранђеловдан је друга најраспрострањенија крсна слава код Срба, одмах послије Никољдана. У неким крајевима сматра се и заштитником сточара, а постоји вјеровање да какво је вријеме на Аранђеловдан, такво ће бити током зиме и прољећа.
Једна од честих заблуда јесте да се за Аранђеловдан не припрема славско жито, јер је архангел Михаило „живи светитељ“. Међутим, према црквеном учењу, кољиво треба припремати и за ову славу, као и за друге крсне славе. Жито симболизује васкрсење и вјечни живот, а уз њега се помињу и преминули преци. У средишту славског обреда су славски колач, жито и свијећа, уз икону, тамјан и вино, сваки са својом симболиком.
На Аранђеловдан, који је у црквеном календару означен црвеним словом, вјерници посвећују дан молитви, одласку у цркву, породици и заједништву. Препоручује се избјегавање тешких послова, свађа и свега што нарушава мир у дому. Посебан значај придаје се гостопримству, праштању и поштовању ближњих.
Црква не забрањује сваки рад на празник, али наглашава да обавезе не смију потиснути молитву и духовни смисао дана. Крсна слава није прилика за разметање, већ дан благодарности Богу и окупљања породице и пријатеља.
Ове године Аранђеловдан пада у суботу, па је славска трпеза мрсна, што значи да се могу припремати јела од меса, млијечних производа и других намирница које нису посне. Уколико слава пада у дане поста, трпеза треба бити посна, осим ако календар не предвиђа разрјешење поста.
Суштина крсне славе је у молитви, благодарности и заједничком окупљању, а не у количини хране и пића.



