Српска православна црква и вјерници данас, 19. августа, обиљежавају Преображење Господње, један од 12 великих Христових празника.
За овај дан везани су бројни обичаји, од освећења грожђа до народног вјеровања да се од Преображења мијењају и природа и вријеме. Ипак, суштина празника много је дубља и везана је за један од најзначајнијих догађаја описаних у Јеванђељу.
Преображење се слави током Великогоспојинског поста, а празнична трпеза је посна, уз разрјешење на рибу и вино.
Шта се догодило на гори Тавор
Према хришћанском предању, Исус Христос повео је апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор како би се молио.
Током молитве његово лице засијало је попут сунца, а одјећа постала блиставо бијела. Поред њега појавили су се старозавјетни пророци Мојсије и Илија.
Из облака се тада зачуо глас Бога Оца који је апостолима поручио да је Христос његов љубљени Син и да њега слушају.
Преображење је, према црквеном тумачењу, ученицима требало да открије Христову божанску славу и учврсти њихову вјеру пред његово предстојеће страдање.
Зато смисао овог празника није само у сјећању на догађај на Тавору. Преображење носи и поруку да човјек треба да се мијења набоље, кроз вјеру, покајање, љубав, праштање и добра дјела.
Зашто се данас освећује грожђе
Један од најпрепознатљивијих обичаја Преображења јесте освећење грожђа.
На празничној литургији обавља се благосиљање и освећење грожђа, које се потом дијели вјерницима. Тамо гдје грожђе не успијева, могу се благосиљати други први плодови.
Овај обичај повезан је са захвалношћу за плодове земље и има своје мјесто у богослужбеној традицији.
У старијој црквеној пракси постојало је и правило да се грожђе не једе прије него што буде благословљено за Преображење, нарочито у монашким заједницама.
„Преображава се и вода и гора“
Поред црквених обичаја, Преображење је током вијекова добило посебно мјесто и у народној традицији.
Управо из ње потиче позната изрека да се на овај дан „преображава и вода и гора“.
Празник пада у другој половини августа, у вријеме када дани постају примјетно краћи, ноћи свјежије, а природа полако наговјештава долазак јесени.
Због тога се некада вјеровало да послије Преображења више није вријеме за купање у ријекама, јер вода постаје хладнија.
Та вјеровања дио су народне традиције и не треба их поистовјећивати с учењем Цркве.
Шта се, према народном вјеровању, не ради на Преображење
За Преображење су се у различитим крајевима развили бројни обичаји који немају исто значење као црквена правила.
Једно од познатијих народних вјеровања каже да на овај празник не треба дуго спавати преко дана како човјека поспаност не би пратила током године.
Вјеровало се и да не треба провести дан у плачу и свађи, већ у миру.
У неким крајевима избјегавало се претјерано трошење новца и одлазак у кафане, јер се вјеровало да би такво понашање могло човјека пратити и касније.
Оваква вјеровања припадају народним обичајима и предањима, а не црквеним забранама.
Преображење као позив на промјену
Док народна традиција Преображење повезује са промјенама у природи, црквена порука празника усмјерена је прије свега на промјену човјека.
Митрополит бачки Иринеј својевремено је суштину празника описао као потребу човјека да непрестано настоји да буде бољи кроз покајање, смирење, доброту, љубав и праштање.
Преображење се слави 6. августа по јулијанском, односно 19. августа по грегоријанском календару.
За вјернике је то дан молитве и литургијског окупљања, али и подсјећање да истинско „преображење“ не почиње промјеном годишњег доба, већ промјеном самог човјека.
