БАЊАЛУКА– Република Српска за седам мјесеци ове године извезла је робу вриједну 3.095.723.000 КМ, док је увоз био вриједан 4.692.737.000 КМ.
- Република Српска је од јануара до јула извезла робу вриједну 3,1 милијарду КМ, а увезла готово 4,7 милијарди КМ.
- Дефицит је порастао на 1,6 милијарди КМ, док је покривеност увоза извозом пала на 66%.
- Извоз је благо смањен, а увоз порастао за 7,4% у односу на прошлу годину.
- Шта стоји иза раста дефицита и какве ризике економисти виде за наредни период?
Тако је, према подацима Републичког завода за статистику, у периоду од јануара до јула 2026. године обим робне размјене Републике Српске са иностранством износио 7.788.460.000 КМ.
„Спољнотрговински дефицит у периоду јануар – јул 2026. године износио је 1.597.014.000 КМ, док је покривеност увоза извозом била 66 одсто. Извоз је у периоду јануар – јул 2026. године смањен за 0,5 одсто у односу на период јануар – јул 2025. године, док је увоз повећан за 7,4 одсто“, наводе из Завода.
Ко су највећи трговински партнери Републике Српске?
Према њиховим подацима, на листи земаља са највећим учешћем у обиму размјене са Српском нашле су се Србија, Италија, Хрватска, Њемачка, Словенија, Кина, Аустрија, Црна Гора, Турскаи Пољска.
Тако се током седам мјесеци највише из Републике Српске извозило у Србију, Хрватску, Словенију, Њемачку и Италију, док се истовремено највише увозило из Србије, Италије, Кине, Њемачке и Хрватске.
Како су се током године кретали извоз и увоз?
Гледано по мјесецима, највећи извоз забиљежен је у јуну (483.872.000 КМ), а најмањи у јануару (324.541.000 КМ). С друге стране, највећи увоз био је у марту (759.736.000 КМ), а најмањи у јануару (442.871.000 КМ).
Саша Стевановић, економиста, у разговору за „Независне новине“ истиче да се на основу података може рећи да је спољна тражња, прије свега тражња у Европској унији, слаба, а унутрашња тражња у Републици Српској изузетно јака.
„Уколико посматрамо салдо робне размјене имамо већи дефицит него прошле године за око 330 милиона КМ. У односу на претходну годину екстерни фактор ако посматрамо увоз роба је умањио домаћу економију за 1,5 одсто БДП-а. Ако посматрамо ове податке и тражњу у Европској унији, која чини више од двије трећине нашег извоза, можда се највише пажње треба посветити изјави шефице АфД-а – Њемачке политичке партије о укидању евра, затварању граница и изласку из Шенгена. Тај сценарио, ако ћемо гледати по популарности те политичке партије, је са вјероватноћом од 30 одсто. Да ли имамо ми контингентни план шта ћемо чинити ако се то деси“, навео је Стевановић.
Шта би могло утицати на привреду РС у наредном периоду?
Како додаје, добро је да имамо latентне фискалне резерве око пет милијарди КМ код наших јавних финансија, ако се такав сценарио учини извјесним.
„Друго питање је функционисања EUекономског модела. Јефтин енергент више није опција, отвореност економије EU очигледно шкоди, глобални свјетски поредак базиран на јасним правилима не постоји. EU чини се да има изазов у стварању новог економског модела. Приватни јавни дугови су изражени, иновације су бирократизоване. Ипак, ми треба да будемо оптимисти. У претходних пет година економски модел Републике у свим претходним околностима је створио у периоду 2020-2025. година 7,6 милијарди КМ. Или готово исти ниво економске активности као у периоду 2000-2020. година, када је створено 7,8 милијарди више економије мјерено БДП-ом. У пет година створен је готово исти ниво економског раста као у претходних 20“, наводи Стевановић за „Независне новине“.
