У САДсе у уторак одржавају важни избори за амерички Представнички дом и трећину Сената, а њихов резултат могао би имати посљедице не само за ту земљу већ и за цијели свијет.
Према процјенама већине аналитичара, републиканци би могли изгубити већину у Представничком дому, односно демократе би могле преузети контролу над тим домом Конгреса, док је судбина Сената и даље неизвјесна, мада су нека од најновијих истраживања повећала изгледе демократа да освоје већину и у овом дому. То би био велики политички ударац за Доналда Трампа, предсједника Америке, и његов МАГА покрет, али стручњаци такође упозоравају да то не би аутоматски значило политичку превласт демократа.
Наиме, унутар Демократске странке траје дубок сукоб између центриста и лијево оријентисаних социјалдемократа, који имају значајно различите визије будућности Америке. Тај сукоб тренутно је стављен у други план јер обје струје имају Трампа као заједничког политичког противника, али остаје питање како ће се односи унутар странке развијати након евентуалне демократске побједе на овим изборима.
Високи трошкови живота као проблем за странке на власти
Високи животни трошкови и инфлација велики су терет не само за Трампа и републиканце у Америци већ и за владајуће странке широм свијета. У Европи у читавом низу држава трају велики протести због високих цијена, а већ неколико година странке на власти суочавају се са значајним незадовољством грађана.
Међутим, за разлику од већине европских земаља, гдје су високе цијене у значајној мјери посљедица скупих енергената и других економских поремећаја увезених из иностранства, у Америци се може аргументовати да је дио проблема посљедица одлука саме администрације.
Бројни аналитичари и економски стручњаци указују на то да су рат у Ирану и царине које је увео Трамп допринијели расту инфlatорних притисака у Америци.
Шта би демократе урадиле с већином у Конгресу?
У случају да демократе освоје оба дома америчког Конгреса, пружила би им се јединствена прилика не само да покрену истраге о великим корупционашким аферама и наводним злоупотребама кроз формирање истражних одбора и организовање саслушања у Конгресу већ и да тај процес искористе као подлогу за дефинисање властите политике, која би им послужила као пlatформа за наредне предсједничке изборе.
Међутим, ако би америчка историја послужила као основа за предвиђања, онда би се могло рећи да не треба нужно очекивати системске промјене, јер политичке елите обје странке често настављају користити привилегије и овлашћења која су успоставиле администрације које су замијениле.
На примјер, политолози и социолози указују на то да се Конгрес већ неколико предсједничких циклуса постепено развлашћује, односно да предсједник преузима све више извршне моћи.
Иако странка у опозицији редовно критикује актуелну администрацију због превелике концентрације предсједничких овлашћења, након преузимања власти често и сама наставља сличну праксу.
Зашто промјена већине не мора значити и промјену система?
Осим тога, представници обје странке критикују корупцију и превелику улогу новца у политичким кампањама, али кроз сваки изборни циклус и сами користе сличне праксе, док се мало тога чини да се такав систем промијени из коријена.
Сличан примјер представља и политика прекрајања изборних дистрикта, позната као џеримандеринг, којом политичке странке настоје повећати шансе својих кандидата да буду изабрани.
Све у свему, чак и у случају великог изборног преокрета и пораза Трампа и његовог МАГА покрета, нема гаранције да ће то значити и корјениту промјену америчког политичког система.
