Филм не мора нужно бити лош да би гледаоцу био досадан. Некима ће засметати спора радња, другима предуго трајање, а постоје и филмови који једноставно не успијевају да држе пажњу без обзира на квалитет глуме, режије или продукције.
Управо су о томе прије три дана расправљали корисници Redditа, након што је један од њих упитао љубитеље филма који је најдосаднији филм који су икада гледали.
Објаснио је да филм не мора бити објективно лош, него да га занима који их је наслов толико уморио да су заспали или га једноставно нису успјели да погледају до краја. Као свој примјер навео је „Моја недјеља са Мерилин“, уз који је прије отприлике 11 година заспао и пробудио се тек током одјавне шпице.
Расправа је убрзо прикупила хиљаду коментара, а међу приједлозима су се нашли велики холивудски спектакли, награђиване драме, експериментални филмови па чак и неколико наслова који су с временом стекли култни статус. Ово је десет филмова који су прикупили највише гласова.
Енглески пацијент (1997)
Romaнтична ратна драма Ентонија Мингеле прати тешко повријеђеног мушкарца о којем се пред крај Другог свјетског рата брине медицинска сестра Хана. Док лежи у напуштеној италијанској вили, кроз његова сјећања постепено се открива прича о љубавној вези која му је обиљежила живот. Филм из 1996. године освојио је девет Оскара, међу којима и награду за најбољи филм.
Један корисник Redditа сматра да је управо тај успјех био неоправдан: „То што је ‘Енглески пацијент’ освојио Оскара за најбољи филм умјесто ‘Фарга’ највећа је неправда у историји Оскара.“
Манос: Руке судбине (1966)
Овај нискобуџетни хорор из 1966. године прати породицу која се током путовања изгуби у тексашкој пустињи и заврши у необичној кући којом управља мистериозни Торго. Убрзо откривају да су се нашли међу припадницима необичног култа којим влада човјек познат као Господар.
„Нагледао сам се свакаквог смећа, укључујући филмове са још гором продукцијом, али и даље мислим да је ‘Манос’ најгори филм икада снимљен. Не толико због продукције колико због тога што га је невјероватно напорно гледати. Прије рестауриране верзије неки кадрови су чак били потпуно црни“, написао је један гледалац.
ЈФК (1991)
Политички трилер Оливера Стоуна прати окружног тужиоца Џима Гарисона, којег глуми Кевин Костнер, и његову истрагу атентата на америчког предсједника Џона Ф. Кенедија. Гарисон временом почиње да сумња у званичну верзију догађаја и вјерује да се иза атентата крије много шира завјера.
Једном гледаоцу филм је остао у посебно непријатном сјећању још из дјетињства.
„Када су ме родитељи, као десетогодишњака, одвели да гледам ‘ЈФК’, сједио сам у задњем дијелу биоскопа и плакао. Зато је то мој избор“, присјетио се.
Мегалополис (2024)
Дугогодишњи пројекат Френсиса Форда Кополе смјештен је у алтернативну верзију савременог Њујорка, названу Нови Рим. Адам Драјвер глуми визионарског архитекту Цезара Катилине, који жели да изгради бољу и напреднију будућност за град, али се сукобљава са градоначелником Френклином Цицероном, противником његових радикалних идеја.
Један корисник није успио ни да одгледа филм до краја.
„Нисам могао да завршим ‘Мегалополис’. Покушао сам, стварно јесам, али нисам успио. Толико ми је био лош“, написао је.
Мртви не умиру (2019)
Хорор-комедија Џима Џармуша окупља импресивну глумачку поставу предвођену Билом Марејем, Адамом Драјвером, Тилдом Свинтон и Стивом Бушемијем. Радња је смјештена у мали амерички град Центервил, чији становници одједном морају да се изборе са најездом зомбија.
Управо је разлика између занимљиве премисе и коначног утиска посебно разочарала једног корисника.
„То је комедија о зомби-апокалипси са глумачком поставом у којој су Бил Мареј, Адам Драјвер, Тилда Свинтон и Стив Бушеми. На папиру звучи одлично, али филм је невјероватно досадан. Све вријеме сам чекао да се коначно догоди нешто што ће оправдати утрошено вријеме, али ништа. Филм ми је дјеловао као да нема ни радњу ни смисао.“
Скинамаринк (2022)
Експериментални канадски хорор редитеља Кајла Едварда Бола прати двоје мале дјеце која се усред ноћи пробуде и открију да им је отац нестао. Ситуација постаје све необичнија када из њихове куће почну да нестају врата, прозори и други предмети, док их из таме почиње прогонити непознато присуство.
Филм је својим неуобичајеним приступом подијелио публику, а један корисник сажео је свој утисак у само двије реченице: „Неки су говорили да је то најстрашнији филм који су икада гледали. Ја дефинитивно нисам био међу њима.“
Наполеон (2023)
Историјски спектакл Ридлија Скота прати успон и пад Наполеона Бонапарте, којег глуми Хоакин Финикс. Поред његових војних похода и политичких амбиција, велики дио филма посвећен је и бурном односу са Жозефином, коју тумачи Ванеса Кирби.
Један гледалац, који иначе цијени Скотове филмове, није скривао разочарање. „Обично волим Ридлија Скота, али ‘Наполеон’ ми је био ужасан. ‘Марсовац’ и ‘Посљедњи двобој’ били су одлични, али због његових новијих филмова почињем да мислим да су његови најбољи дани прошли.“
Конан Варварин (2011)
Џејсон Момоа преузео је насловну улогу у новој екранизацији авантура славног варварског ратника. Конан још као дјечак преживљава напад у којем му страдају отац и остатак села, а годинама касније креће у потрагу за ратним вођом Каларом Зимом како би му се осветио.
Један корисник посебно се чудио томе како је филм са толико акције успио да буде незанимљив: „Мислим на верзију ‘Конана Варварина’ са Џејсоном Момоом. Некако су успјели да сниме филм пун голотиње, крви и црне магије који је истовремено невјероватно досадан.“
Директна акција (2024)
Више од три и по сата дуг документарни филм редитеља Гијома Кајоа и Бена Расела прати свакодневни живот активистичке заједнице у француском мјесту Нотр Дам де Ланде, укључујући рад на њиви, припрему хране и друге свакодневне активности.
Један корисник признао је да га је први сат готово потпуно исцрпио.
„Филм је подијељен на призоре од по неколико минута у којима камера као да је само остављена у углу просторије док људи настављају са својим даном. Пет минута поправљања точка, пет минута садње кромпира, пет минута печења хљеба, пет минута достављања поврћа и разговора са купцем. И тако три и по сата. Нисам знао шта ме чека када сам дошао у биоскоп и први сат сам умирао од досаде. Након тога све је почело да дјелује готово као медитација. Научио сам више да цијеним мале ствари у животу и да успорим.“
Џокер: Лудило у двоје (2024)
Наставак великог хита „Џокер“ прати Артура Флека (Хоакин Финикс) док у психијатријској установи Аркхам чека суђење због својих злочина. Тамо упознаје Ли Квинзел, коју тумачи Лејди Гага, а њихов однос постаје средиште приче која елементе судске драме спаја са музичким секвенцама.
Филм је завршио на самом врху Redditовог избора, а један гледалац кратко је закључио: „Жао ми је што сам ишао да га гледам у биоскопу.“
Други корисник додао је да му ни први филм није био нарочито занимљив: „Досадио ми је већ први ‘Џокер’. За мене је то само прича о психички нестабилном човјеку који ради оно што се од њега и очекује. Све ми је било предвидљиво, а много више пажње посвећено је стилу него садржају“, преноси б92.
