Филм „Тхе Енд оф Оак Стреет“ (срп. „Крај Улице Бријестова“), нова научнофантастична авантура режисера Дејвида Роберта Мичела, доноси спој породичне драме, хумора и борбе за преживљавање у свијету диносауруса, уз Ен Хатавеј и Ивена Макгрегора у главним улогама.
Породица преко ноћи завршава међу диносаурусима
Прича прати породицу Пlat – Дениз, коју игра Хатавеј, Грега у тумачењу Макгрегора и њихову дјецу Одри и Брајана, које играју Мејзи Стела и Кристијан Конвери – чији се свакодневни живот потпуно мијења када мистериозни космички догађај премјести њихово предграђе у непознати праисторијски свијет.
Окружени диносаурусима и другим пријетњама, чланови породице убрзо схватају да њихове шансе за опстанак зависе од тога да остану заједно, док се истовремено суочавају са проблемима и тензијама које су постојале међу њима и прије катастрофе.
Мичел, познат по хорору „Ит Follows“, инспирацију није тражио искључиво у филмовима попут „Јурассиц Парка“, већ и у остварењима и серијама попут „Полтергеиста“, „Сигнс“ и „Тхе Тwилигхт Зоне“, покушавајући да споји атмосферу жанровских филмова седамдесетих и осамдесетих година са модерним спектаклом.
Спектакл иза којег стоји Џеј Џеј Абрамс
Посебна пажња посвећена је визуелним ефектима и стварању осјећаја величине праисторијског свијета, док директор фотографије Мајкл Ђулакис користи ишчекивање и дјелимично скривене пријетње како би сусрети са диносаурима били напетији, умјесто да се створења публици одмах у потпуности открију.
Филм је продуцирао и Џеј Џеј Абрамс, заједно са Ханом Мингелом, Џоном Коеном, Мичелом, Метом Џексоном и Томијем Харпером, док је музику компоновао Мајкл Ђакино, познат по раду на бројним великим холивудским остварењима.
Хатавеј притом не потискује остатак глумачке екипе, па Макгрегор, Стела и Конвери добијају довољно простора да породичне односе учине важним дијелом приче, а управо та емотивна компонента служи као противтежа спектакуларним нападима диносауруса.
Повратак старинским авантурама
„Тхе Енд оф Оак Стреет“ тако се ослања на носталгију за великим авантуристичким филмовима из претходних деценија, али познату формулу покушава да освјежи савременим ефектима, хумором и наглашенијом породичном драмом, а можемо издвојити његове визуелне квалитете и биоскопски спектакл.
