БОГАТИЋ – Обичан, сунчан викенд на базену у Богатићу замало се претворио у незапамћену трагедију када је седмогодишња девојчица из Новог Сада ускочила у воду и нестала под површином.
Како се касније испоставило, снажан вакуум на дну базена дословно је повукао дијете и није јој дозвољавао да изрони. Пролазили су минути прије него што су купачи успјели да је ослободе и извуку на обалу. Дјевојчица није дисала, није имала пулс, а зјенице су јој биле потпуно сужене.
У општем метежу, врисци и паници која је завладала међу присутнима, секунде су дијелиле дијете од кобног исхода. Срећом, на истом базену се са својом породицом затекла др Милица Матић, педијатар из КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ у Београду. Без тренутка оклијевања, на трави поред базена и без икакве медицинске опреме, почела је грчевита борба за живот седмогодишњег дјетета.
Др Милица Матић је у разговору за Телеграф.rs испричала како су текле секунде од тих 15 минута када је дијете извучено из канџи смрти.
“Супруг, дете и ја смо били на базену, био је онако леп дан, сунчан, ништа није слутило на то што ће се десити. Само смо у једном моменту приметили неко комешање на другој страни базена, а онда ми је притрчала познаница, ја лечим њену децу. Рекла је: „Докторка, знате ли да урадите реанимацију на детету?“, осетила сам се као да је неко просуо кофу ледене воде ка мени. Одмах сам притрчала. Девојчица је, не могу то ни да кажем… Није била витална, није било срчане радње ни дисајних функција, зенице су јој биле потпуно сужене”, почиње причу др Милица Матић.
Док је масажа срца трајала наочиглед преплашених људи, створио се ланац солидарности међу онима који су се затекли на лицу мјеста.
“Сви су тај дан били јако присутни и присебни, и ти мушкарци који су је извукли из воде и медицинска сестра, сви су помагали колико су могли. Девојчица је према неким проценама била у води 4-5 минута. Изненадила сам се колико се брзо повратила. После свега 10-15 минута. То је врло неочекивано. Та реанимација зна да траје и по три сата. Никада нисам видела да се неко тако брзо поврати, посебно не у теренским условима, где немаш ништа од опреме коју имаш у болници. Да ли је добила праву помоћ у право време, или нас је неко гледао и помогао, није битно. Повратила се. Била је свесна и могла је да одговори да је боли, није одмах знала где је мама, али то је очекивано, ипак је то шок”, објаснила је докторка.
Сваки секунд под водом носио је ризик од трајних оштећења мозга. Докторка објашњава колико је тај временски оквир заправо био критичан:
“Битно је да се човек поврати што пре, мозак може да издржи до 5 минута без ваздуха, након пет минута постоје шансе за неуролошке последице. По мом последњем сазнању девојчица је сада добро. И јако ми је драго због тога, не знам како бисмо сви који смо били тамо поднели шок да се није вратила”.
Док се одвијала реанимација, поред докторке је стајала и њена сопствена породица. Супруг, који је по струци гинеколог, морао је да задржи и смири њиховог двогодишњег сина.
“Моје дете је мало. Мој супруг је гинеколог и он је остао са њим. Морао је неко да буде са дететом логично, а с обзиром да сам ја педијатар било је логично да ја покушам прва. Да је трајало дуже ми бисмо се мењали. Мој син је плакао, морао је да буде близу нас. Потресао се. Није природно видети дете у стању без свести, није природно видети ни одраслу особу, а камоли дете. Све сам му објаснила. Дошао је јуче и рекао: „Мојој другарици је ушла вода у нос, звали смо хитну помоћ.“ Мали је још, искрено се надам да ће заборавити ово све”, искрено је рекла докторка, у чијем се гласу не чује ни трунка поноса јер је херој, већ само искрена срећа што је дјевојчица сада здрава.
Адреналин и фокус током саме реанимације потпуно су потиснули страх. Тек сатима касније, када се ситуација смирила, стигла је свијест о томе шта се заправо догодило.
“Чудно је, али ја се нисам уплашила. Увече кад сам села и пила кафу, размишљала сам о свему. Не сећам се ничега што се дешавало око нас, све је било као у магли. Била сам фокусирана на нас, сећам се чак и девојчицине боје очију. То ми је драго јер то значи да су се године рада испlatиле, могу да се фокусирам на најбитније, у том тренутку је то било спасавање живота”, закључује докторка Матић.
Дјевојчица из Новог Сада се након указане прве помоћи и доласка Хитне помоћи успјешно опоравља у болници, без икаквих неуролошких посљедица, а брза реакција др Милице Матић остаје као подсјетник на то колико правовремена реанимација у теренским условима спасава људске животе.
