ДНК открио осумњичене за напад дроном у Лајпцигу: Истражује се и веза са Србијом

ИЗВОР:Nezavisne

Њемачки истражитељи пронашли су нове могуће везе између неуспјелог напада дроном са експлозивом на аеродром Лајпциг/Хале и ранијих случајева саботаже у Пољској и Србији.

Једног од осумњичених за напад у Лајпцигу повезују са подметањем пожара у продавници грађевинског материјала у пољском Лођу (Łódź), док истражитељи посебно анализирају и запљену дијелова дрона и експлозива на српско-мађарској граници. У оба случаја појављује се веома сличан начин израде експлозивне направе, пише Bild, позивајући се на Шпигел (Спиегел) и изворе из безбједносних кругова.

Једног од до сада идентификованих осумњичених њемачки истражитељи повезују са пожаром који је у јулу 2024. подметнут у продавници Лероа Мерлен (Лероy Мерлин) у Лођу.

Према Шпигелу, мушкарац је имао контакте са руским обавјештајним службама. Тај пожар је у вријеме када се догодио првобитно приписиван неправилном складиштењу средстава за заштиту биља и инсектицида, али га је каснија истрага пољског тужилаштва повезала са саботажом.

Случај двојице ухапшених на граници Србије и Мађарске

Други важан траг води према Србији. Српске безбједносне службе 11. јуна ухапсиле су на граници са Мађарском двојицу мушкараца код којих су пронађени дијелови модификованог дрона, одашиљачи за његово управљање и двије лименке напуњене експлозивом.

Ријеч је о држављанину Србије и мушкарцу који има српско и руско држављанство. Обојица су у истражном притвору.

Њемачким истражитељима посебно је занимљива сличност те опреме са оном пронађеном након напада у Лајпцигу. И тамо је експлозив био смјештен у металну лименку причвршћену за дрон. Безбједносне службе сада провјеравају да ли су двојица ухапшених у Србији била повезана са особом која се појављује и у истрази напада на њемачки аеродром.

Према информацијама Шпигела које преносе њемачки медији, више европских обавјештајних служби располаже подацима о најмање четири саботажне мреже које су наводно под руском контролом и тренутно дјелују на подручју Европске уније.

Дрон је ударио у украјински Антонов, експлозију спријечио неисправан детонатор

Напад у Лајпцигу догодио се 4. августа. Истрага је показала да је дрон са експлозивом долетио до паркираних украјинских теретних авиона Антонов. Према снимцима наѕорних камера, дрон је ударио у крило једног од авиона, али експлозивна направа није детонирала.

Дрон се одбио од крила и пао, а неколико метара даље пронађена је лименка са око 600 грама високоразорног експлозива Семтекс (Семтеx). Истражитељи вјерују да је експлозију спријечио неисправан детонатор.

Случај је могао да се заврши знатно тежим посљедицама. Авион у који је дрон ударио имао је гориво у крилима, а истражитељи су раније утврдили да је један од украјинских Антонова на тој локацији претходног дана превозио муницију. Аеродром Лајпциг/Хале важан је логистички центар за превоз војне помоћи Украјини и за активности NATO-а.

И сам дрон био је знатно модификован. Имао је додатну батерију за повећање домета, камеру, 5Г рутер и двије СИМ картице, а није имао уобичајена позициона свјетла.

ЊемачкаСавезна криминалистичка полиција (БКА) сматра да се њиме могло управљати преко мобилне мреже, потенцијално и са велике удаљености. На дрвету недалеко од аеродрома пронађена је и антена за коју се сумња да је служила као појачивач сигнала.

ДНК трагови довели до осумњичених

Кључан напредак у истрази донијели су ДНК трагови пронађени на дрону, са унутрашње стране лименке са експлозивом и на антени. Провјере европских база података дале су резултате, између осталог у Литванији и Финској. Њемачке службе су уз то користиле обавјештајне податке како би идентификовале особе за које сматрају да су учествовале у припреми напада.

Један осумњичени за напад у Лајпцигу је Бјелорус који наводно има и руски пасош. Истражитељи су реконструисали његово кретање и утврдили да је у шенгенски простор ушао са италијанском туристичком визом издатом крајем априла у Минску. Њемачки медији наводе да је раније имао проблема са законом на Балтику.

Други осумњичени, који наводно посједује и летонски и руски пасош, сумњичи се да је имао улогу логистичара и инструктора. Крајем јула допутовао је преко берлинског аеродрома БЕР, изнајмљеним аутомобилом отишао према Саксонији, а Њемачку је напустио авионом два дана прије напада. Њемачке службе раније су објавиле да је најмање једна особа из круга осумњичених повезана са руском обавјештајном службом.

Истражитељи сада сматрају да је у операцији можда учествовало више дронова него што се у почетку претпостављало. До сада су пронађена три дрона или њихови дијелови.

Током инцидента теретни авион ДХЛ-а такође је ударио у неидентификовани објекат недалеко од аеродрома, након чега је са мањим оштећењима безбједно слетио у Hanover. Истражитељи испитују да ли је и тај објекат био један од дронова повезаних са нападом.

Њемачка званично оптужила Русију

Њемачка влада је 1. септембра, након готово мјесец дана истраге, званично оптужила Русију да стоји иза покушаја напада. Министар унутрашњих послова Александер Добринт (Алеxандер Добриндт) рекао је да налази њемачких и партнерских служби јасно упућују на особе које су дијеловале по налогу руских државних структура и да напад показује „добро познати образац руских хибридних операција у Европи“.

Добринт је рекао да су конфигурација дрона, експлозив и систем паљења познати из ранијих руских хибридних операција и рата против Украјине. Сама изведба напада, рекао је, припада моделу у којем се за конкретне задатке ангажују људи на нижим нивоима, док планирање захтјева знатно већу техничку стручност и организацију.

Њемачка је због случаја позвала руског амбасадора на разговор, одлучила да затвори руски генерални конзуlat у Бону 18. септембра и раскине уговор са Руским домом у Berlinу. Berlin је најавио и строже контроле уласка руских држављана, нове приједлоге санкција и јачање притиска на руску флоту у сенци.

Moskva све одбацује, данас најавила нову одмазду

Moskva одбацује њемачке оптужбе и тврди да је ријеч о намјештеном случају. Руски предсједник Владимир Путин тврди да је Њемачка подметнула доказе како би одговорност пребацила на Русију, док је руска амбасада раније напад описивала као провокацију. Њемачке власти за такве руске тврдње нису пронашле доказе.

Дипломатски сукоб додатно је ескалирао јутрос.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров објавио је да ће Moskva, као одговор на њемачке мјере, затворити Гете институте у Москви, Санкт Петербургу и Јекатеринбургу. Тиме се истрага неуспјелог напада дроном у Лајпцигу, која сада води преко Пољске и Србије, претворила и у један од најозбиљнијих новијих дипломатских сукоба Berlinа и Москве, преноси Index.хр.

Извор: Nezavisne
Моја Република — илустрација
Будите уз Моју Републику
Пратите нас и понесите дио Републике Српскеса собом
За још вијести, прича, видео прилога и занимљивости из Републике Српске, запратите нас на Instagramу и Facebookу. Ако желите поклон са мотивима Српске, посјетите наш е-схоп и погледајте мајице, дуксерице, шоље, заставе, привјеске и друге производе.

Најновији чланци

Повезани чланци