Док породица Драгане Антешевић (34) из Котор Вароша пролази кроз најтеже тренутке и чека званичну идентификацију тијела пронађеног након стравичног пожара код Омиша, на друштвеним мрежама појавили су се коментари који показују колико далеко могу отићи мржња и предрасуде.
Умјесто саосјећања према жени која је, према досад познатим информацијама, бјежала пред ватреном стихијом, појединци су и ову трагедију искористили за националистичке оптужбе и познате теорије о људима из БиХ и Србије који наводно подмећу пожаре на хрватској обали.
Посебно је монструозно када се такве инсинуације повезују управо са Драганом – женом која је у Хрватску дошла као сезонска радница, да поштено заради за своју породицу, а која је, по свему судећи, постала жртва управо оне ватре од које је покушавала да побјегне.
Није подметала пожар. Бјежала је од њега.
Ако се потврди да пронађено тијело припада Драгани, њена породица ће кући умјесто супруге, кћерке и вољене особе дочекати њене посмртне остатке. У таквом тренутку оптуживати жртву, само због тога одакле долази, није никакав „став“ нити „сумња“ – то је морално дно.
Новинар Винко Вуковић у „Слободној Далмацији“ управо је на то упозорио ријечима које би требало да натјерају на размишљање све оне који су спремни да националност траже чак и међу жртвама пожара.
Трагедија Драгане Антешевић не смије постати гориво за нову мржњу. Напротив, требало би да буде опомена колико су опасне унапријед припремљене пресуде према цијелим народима.
Ватра није питала ко је Србин, Хрват, Босанац или туриста. Пред њом су сви бјежали исто. Најмање што можемо јесте да пред трагедијом останемо људи.
