Данас је четвртак, 1. октобар, 274. дан 2026.
До краја године остао је 91 дан.
1207. – Рођен енглески краљ Хенри Трећи, који је ступио на пријесто у деветој години живота, јер му је у Првом баронском рату погинуо отац Џон, назван „Џон Без Земље“, али је стварно почео да влада 1234.
1684. – Умро француски писац Пјер Корнеј, творац класичне француске трагедије коју је ослободио извјештачености, дајући ликовима снагу дубоког унутрашњег проживљавања. Pisaо је и комедије, религиозне поеме, пригодне пјесме и позоришне књижевно-теоријске списе. Дјела: трагедије „Сид“, „Хорације“, „Сина“, „Полиект“, „Родогин“, „Никомед“, комедија „Лажљивац“.
1754. – Рођен руски цар Павле Први Петрович Romaнов, насљедник Катарине Велике, који је послије доласка на власт 1796. године, због страха од идеја Француске револуције, завео полицијски режим и увео Русију у „Другу коалицију“ с Енглеском и Аустријом против Француске. Послао је руску војску под командом генералисимуса Александра Васиљевича Суворова у Италију и Швајцарску и она је 1798. и 1799. извојевала више побједа над француским трупама. Разочаран пасивношћу Енглеске измирио се 1800. с „првим конзулом“ Француске Наполеоном Бонапартом и прекинуо дипломатске односе са Londonом. Честим смјењивањем чиновника и ограничавањем привилегија дворана окренуо је против себе дворске официре који су 1801. организовали завјеру и убили га.
1795. – Белгија припојена Француској.
1800. – Шпанија тајним споразумом Француској вратила Луизијану.
1865. – Рођен француски композитор и музички критичар Пол Дика, професор Parisког конзерваторијума, чије су композиције инспирисане класичном традицијом и обогаћене утицајем касноромантичара и импресиониста. Дјела: оркестарски скерцо „Чаробњаков ученик“, опера „Аријадна и Плавобради“, кореографска поема „Пери“.
1870. – У бици код Седана у француско-пруском рату заробљен је француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта, а Францускаје три дана касније поново постала република.
1878. – У Нишу почела да ради гимназија, у коју је у првој школској години уписано 49 ученика.
1904. – Рођен амерички пијаниста руског поријекла Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира у историји музике. СССР је напустио 1925. године, а кад се први пут вратио 1986. одржао је тријумфалне концерте у Москви и Лењинграду.
1914. – Турскакао савезница Централних сила у Првом свјетском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.
1918. – Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи су уз помоћ Британаца у Првом свјетском рату преотели Дамаск од Турака.
1924. – Радио-Београдпочео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић су са предајника у Раковици емитовали и концерте пјевача Београдске опере. Као знак сјећања на прво емитовање 1. октобар установљен је за дан RTВ Србије.
1924. – Рођен амерички државник Џејмс Ерл Џими Картер, предсједник САДод 1977. до 1981.
1928. – У СССР је проглашена прва петољетка ради повећања индустријске и пољопривредне производње.
1936. – Шпански фашисти прогласили свог вођу Франсиска Франка за шефа државе.
1938. – Њемачкаармија ушла у Чехословачку и окупирала Судете послије Минхенског споразума нацистичке Њемачке са Великом Британијом и Француском.
1943. – Савезници послије једномјесечне битке у Другом свјетском рату заузели Напуљ.
1946. – Међународни војни суд у Нирнбергу, послије десетомјесечног просеца, осудио на смрт вјешањем 12 њемачких нацистичких вођа због ратних злочина у Другом свјетском рату, тројицу на доживотну робију, а четворицу на затворске казне од 10 до 20 година.
1949. – У Pekingу проглашена Народна Република Кинапод вођством Мао Це Тунга.
1957. – Умро српски биолог и физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, који је истраживањима физиологије дубоко охлађеног организма стекао свјетски реноме. Један је од оснивача хипотермије. Основао је 1910. прву катедру за физиологију код нас. Објавио је сам или са сарадницима више од 200 научних радова. Дјела: „Основи физиологије“, „Од живота до цивилизације“, „Поглед у живот“, „Експериментално тражење енергетичке основе код живих бића“, „Основна биолошка енергија и енергетика кваса“, „Биолошки листићи“, „Путописи“.
1960. – Проглашена независност најмногољудније афричке земље – Нигерије, која је од краја 19. вијека била британска колонија.
1965. – Индонезијска армија под вођством генерала Сухарта, штићеника САД, који је убрзо приграбио сву власт, скршила покушај државног удара, послије чега је услиједио немилосрдан обрачун са Комунистичком партијом Индонезије, оптуженом за покушај удара, чијих је око 700.000 чланова и присталица ликвидирано.
1979. – Зона Панамског канала послије 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.
1982. – Вођа десничарске Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Њемачке, наслиједивши социјалдемократу Хелмута Шмита.
1988. – Михаил Сергејевич Горбачов постао предсједник Президијума Врховног совјета СССР умјесто Андреја Андрејевича Громика, пензионисаног дан раније.
1988. – Умро српски глумац Павле Вуисић, „вулкан глуме, живота и снаге“ – како га је описао Орсон Велс. Већ у првом филму „Чудотворни мач“ Војислава Нановића 1950. наметнуо се необично снажном глумачком личношћу, која је потом обиљежила више од сто филмова и мноштво ТВ серија и драма, попут култне серије „Шешир професора Вујића“. Филмови: „Ко то тамо пева“, „Сјећаш ли се Доли Бел?“, „Маратонци трче почасни круг“, „Хајка“, „Кампо Мамула“, „Дим“, „Мачак под шлемом“, „Парче плавог неба“, „Жеђ“, „Хороскоп“, „Инспектор“, „Сам“, „Погон Б“, „Кад чујеш звона“, „Догађај“, „Коњух планином“.
1989. – Данска као прва земља дозволила брак хомосексуалаца.
1990. – Српско национално вијеће у Србу прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127.
1995. – Велика Британија напустила империјалне мјере за дужину и тежину успостављене 1812. Километар, метар, центиметар, литар, килограм и грам су замијенили миљу, јард, фит, инч, галон, пинту, либру, фунту и унцу.
1997. – Израелослободио вођу палестинских исламских терориста и оснивача терористичке организације „Хамас“ шеика Ахмеда Јасина и на основу споразума са Јорданом депортовао га у јорданску пријестоницу Аман.
1999. – Високи представникза БиХ Волфганг Петрич донио одлуку о измјенама и допунама Закона о Радио-телевизији Српске, као прелазну мјеру којом се назив Српска радио-телевизија замјењује називом Радио-телевизија Републике Српске.
2000. – Одбојкашка репрезентација Југославије освојила зlatну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју.
2003. – Народна скупштина Републике Српскеусвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе БиХ против СЦГ за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.
2003. – Репрезентативац Републике Српске и члан Кик-бокс клуба „Сектор“ из Бањалуке Драженко Нинић освојио зlatну медаљу на Свјетском првенству на Јалти.
2006. – Израел окончао повлачење војника са југа Либана, који је цијелу деценију био упориште Хезболаха.
2008. – Врховни суд Русије донио одлуку да убиство цара Николаја Другог током бољшевичке револуције 1918. године није било законито.
2010. – Умро амерички глумац Тони Кертис који је славу стекао улогом у филму Билија Вајлдера „Неки то воле вруће“ у коме је играо са Мерлин Монро и Џеком Лемоном.
2013. – У БиХ почео попис становништва, први послије 22 године.
2013. – У саобраћајној несрећи погинуо Ђулијано Ђема, италијански филмски глумац, звијезда „шпагети вестерна“.
2018. – Умро Шарл Азнавур /Шахнур Азнавуријан/, француски пјевач, композитор, глумац.
2023. – У Будимпешти први пут отворени „Српски дани“.
2023. – Њемачка компанија „Целер“, култни произвођач керамике, прогласила банкрот након 229 година.
2024. – Израелска војска започела је ограничену инвазију на Либан. Циљ је био демонтажа и уништење инфраструктуре Хезболаха. Одмах је саопштено да ИДФ неће ићи на Бејрут, нити уопште у градове, те да ће копнена операција бити „најкраћа могућа“.
2025. – Умрла научник и глобални активиста Џејн Гудал. Била је пионир у својој области, како као научница шездесетих година прошлог вијека, тако и због свог рада на проучавању понашања примата.
