Политички договор о измјенама Устава Црне Горе, који се припрема под снажним притиском европских структура, отворио је нову линију подјела унутар парламентарне већине, јер у пакету уставних промјена, према сазнањима „Политике”, нема мјеста за уставно позиционирање српског језика.
Према тим сазнањима, премијер Милојко Спајић, бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановићи предсједник Скупштине Андрија Мандићпостигли су политички договор о првом кораку ка измјенама највишег правног акта, али без питања српског језика, иако је то једно од кључних идентитетских питања за српски народ у Црној Гори.
Саговорници „Политике” тврде да је у овом процесу пресудну улогу имао амбасадор Европске уније у Црној Гори Јохан Сатлер, који је, како наводе, инсистирао да се уставне промјене сведу на пакет неопходан за наставак европских интеграција, без отварања питања српског језика.
Подгоричке „Вијести” објавиле су да је, послије састанка власти и опозиције, из Делегације EUсаопштено да је ријеч о „кораку ка јачању политичког дијалога и изградњи међусобног повјерења” између парламентарне већине и опозиције, посебно у контексту постизања сагласности о уставним измјенама и другим одлукама за које је потребна квалификована већина.
Из Делегације EU је наведено да су се учесници састанка сагласили да иницирају измјене закона из области унутрашњих послова и националне безбједности, као и да парламент формира посебну радну групу која ће пратити примјену закона о унутрашњим пословима и Агенцији за националну безбједност.
У истом саопштењу наведено је и да ће бити интензивирани напори за избор двоје судија Уставног суда, као и да ће се наставити дијалог о изборним реформама и именовањима која захтијевају ширу сагласност у Скупштини Црне Горе.
Према наводима „Вијести”, гласање о измјенама Устава неће бити одржано у понедјељак, 6. јула, већ се очекује током седмице. Извори тог листа из власти и опозиције различито су тумачили домет договора: једни тврде да је прихваћен највећи дио опозиционе пlatформе, док други наводе да није испуњено „ни 40 одсто” захтјева.
За измјену Устава потребна је подршка 54 посланика, док парламентарна већина има 47 гласова. То значи да без дијела опозиције, прије свега Демократске партије социјалиста, не може бити покренут процес уставних промјена.
Управо та чињеница, према оцјени саговорника „Политике”, показује да се иза формуле европских интеграција обликује нови политички аранжман у којем су се на истој страни нашли Спајић, Ђукановић и Мандић, док се идентитетски захтјеви српског народа остављају по страни.
Једина странка која, према сазнањима „Политике”, неће гласати за уставне измјене уколико у њима не буде српског језика јесте Демократска народна партија Milanа Кнежевића.
Из ДНП-а су и раније поручивали да измјене Устава не могу бити подржане ако се игнорише чињеница да је српски језик језик највећег броја грађана Црне Горе. У тој странци сматрају да би усвајање уставних промјена без српског језика представљало наставак политике идентитетског потискивања Срба, овога пута уз формално покриће европске агенде.
Иако се у јавности уставне промјене представљају као технички услов за затварање поглавља 23 и наставак европског пута Црне Горе, изостанак српског језика из тог процеса показује да најосјетљивија идентитетска питања поново остају ван институционалног договора.
На тај начин, умјесто да уставне измјене буду прилика за исправљање дугогодишње неравнотеже, оне би могле да постану још један политички договор постигнут преко леђа српског народа у Црној Гори.
