Многа домаћинства у Босни и Херцеговини већ су набавила огрјев за зиму, али начин чувања дрва и пелета одлучује колико ће топлоте заиста дати.
Влажно гориво слабије грије, брже се троши, више дими и оставља више чађи у пећи и димњаку.
Колико влаге смију имати дрва за огрјев?
Према водичу белгијског произвођача пећи Стув, свјеже посјечено дрво има између 40 и 50 посто влаге, а да би правилно горјело у пећи или камину, тај удио мора пасти испод 20 посто.
Исто наводи и америчка Агенција за заштиту околиша (ЕПА) у програму Бурн Wисе, која препоручује да се дрва суше најмање шест мјесеци и да се влажност прије ложења провјери мјерачем влаге. Такви мјерачи су јефтини и могу се купити у трговинама с аlatом.
Гдје и како правилно складиштити дрва?
Дрва треба чувати вани, подигнута од тла и покривена само одозго, јер покривање са стране задржава влагу. Најбоље је да их од земље одвајају палете или греде.
Затворени подрум или гаража без вентилације нису простор за сушење свјежих дрва. Таква мјеста су прихватљива само за кратко чување дрва која су већ суха. Неколико цјепаница унесених поред пећи добра су пракса, али само као завршни корак, а не као начин складиштења.
Како чувати пелет да не упије влагу?
Новозеландски произвођач пелета Азwоод савјетује да се пелет чува у сухом и топлом простору, заштићен од влаге и кондензације, а суха гаража или шупа може бити добро мјесто за вреће. Ако се вреће дуже вријеме оставе вани, влага с временом пробија амбалажу и квари гориво.
Пелет је хигроскопан, односно упија воду кад се нађе близу влажних зидова. Због тога набубри и постане неупотребљив, а влажан пелет може и зачепити систем за дозирање у пећ. Реlatивна влажност зрака у просторији гдје се чува не би смјела прећи 80 посто ни у једном дијелу године.
Зашто пелет не треба држати директно на поду?
Вреће не слажите директно на под. Пелет на тлу лакше упија влагу из подлоге или воду која се накупи око врећа након кише. Најједноставније рјешење је дрвена палета испод врећа.
