Крст окачен о унутрашњи ретровизор постао је изузетно чест призор у аутомобилима на нашим путевима.
За неке возаче представља израз вјере и породичне традиције, док га други доживљавају као подсјетник на молитву или симбол који им улива осјећај сигурности током путовања.
Ипак, поставља се важно питање: шта Црква каже о овој пракси и да ли држање крста на унутрашњем ретровизору са собом носи скривене безбједносне ризике?
Шта каже Црква: Симбол вјере није амајлија
Црква не забрањује вјерницима да у аутомобилу држе крст, икону или друге вјерске симболе, нити се само држање таквих предмета сматра спорним. За многе возаче они представљају израз личне вјере и побожности, нарочито када крећу на пут.
Међутим, важно је нагласити једну ствар – крст није амајлија нити предмет који сам по себи може да заштити човјека од саобраћајне несреће.
Другим ријечима, вјерски симбол никада не може да буде замјена за одговорну, пажљиву и опрезну вожњу.
Предмети на ретровизору могу повећати ризик
С друге стране, стручњаци за безбједност саобраћаја упозоравају на практичан проблем који многи возачи занемарују.
Сваки предмет окачен о унутрашњи ретровизор, било да је ријеч о крсту, освјеживачу ваздуха, заставици или неком другом украсу, у одређеним ситуацијама може да смањи прегледност и омета возача.
Ризик може бити посебно изражен:
- ако је предмет окачен на дугачку врпцу или ланчић и током вожње се непрестано њише;
- ако је крст или други предмет већих димензија и заклања дио вјетробранског стакла;
- ако се налази директно у видном пољу возача;
- ако се приликом скретања, кочења или преласка преко неравнина помјера лијево-десно и одвлачи пажњу;
- ако уз крст на ретровизору виси још неколико предмета, па заједно заузимају већи дио видног поља.
Проблем је у томе што и реlatивно мали предмет, када се налази близу очију возача, може у одређеном тренутку заклонити много већи објекат у даљини.
Тако возач може касније да примијети пјешака који ступа на коловоз, бициклисту, мотоциклисту, друго возило или препреку на путу.
Предмет који се непрестано њише може и да привлачи поглед возача. То нарочито може бити проблем у градској вожњи, на раскрсницама и пјешачким прелазима, гдје се ситуација мијења веома брзо и гдје је пуна пажња возача посебно важна.
Зато проблем није у томе што је на ретровизору баш крст. Исто упозорење односи се на освјеживаче ваздуха, привјеске, бројанице, заставице и све друге предмете који висе испред вјетробранског стакла.
Прегледност мора бити на првом мјесту
Стручњаци савјетују да поглед кроз вјетробранско стакло увијек буде што прегледнији и без препрека.
Све што на било који начин одвлачи пажњу или заклања видно поље може негативно да утиче на безбједност, посебно у ситуацијама када је свака секунда важна за правовремену реакцију.
То не значи да се вјерник мора одрећи крста или другог вјерског симбола у аутомобилу. Уколико постоји могућност да предмет окачен на ретровизор омета поглед, може се поставити на друго мјесто на којем неће утицати на прегледност.
На крају, да ли ћете крст окачити на ретровизор или га држати на неком другом мјесту у аутомобилу остаје лична одлука. Најважније је да симбол вјере не буде схваћен као амајлија и да његова позиција ни у једном тренутку не угрожава прегледност пута и безбједност вожње, преноси портал ЛепотеСрбије.
