Замислите сцену на сједници Уједињених нација или на отварању Олимпијских игара: подиже се застава, три вертикална поља – плаво, жуто и црвено.
Кључни детаљи
- Иста застава, различита историја
- Румунија и Чад дијеле тробојку
- Грб уклонио кључну разлику
- Спор око заставе стигао UN
- Плава нијанса једина разлика
Проблем је у томе што у том тренутку двије делегације, једна из срца Европе, а друга из централне Африке, полажу право на њу.
Румунија и Чад дијеле готово идентичну заставу, а ова сличност није због намјерне копије, већ невјероватног историјског сплета околности који деценијама изазива дипломатске трзавице.
Румунска тробојка
Румунска тробојка има дубоке коријене који сежу до револуције 1848. године. Три боје потичу из народног устанка у Влашкој 1821. године.
Тада им је приписано значење: плава за слободу (небо), жута за правду (житна поља) и црвена за братство (крв).
Касније, током револуције 1848. године, ове боје су уједињене као симбол отпора.
Кроз историју, распоред је варирао, али је 1867. године званично усвојен вертикални поредак који познајемо данас.
Међутим, кључни тренутак за данашњу забуну догодио се након Другог свјетског рата.
Када је Румунија постала социјалистичка република, на средишње жуто поље постављен је комунистички грб. Деценијама је тај грб јасно разликовао румунску заставу од било које друге.
Када је 1989. године избила револуција против диктатора Николаја Чаушескуа, демонстранти су сјекли грб са застава, остављајући рупу у средини.
Након пада режима, Румунија је званично уклонила грб, вративши се на чисту тробојку.
У том тренутку, свијет је примијетио нешто чудно – иста таква застава већ је постојала у Африци.
Чад и боје независности
На другом крају свијета, Чад је 1960. године стекао независност од Француске. Првобитна идеја била је да усвоје панафричке боје: зелену, жуту и црвену.
Чад је прогласио своју тробојку у новембру 1959. године, док је Мали у том тренутку био дио Федерације Мали, заједно са Сенегалом, и користио је зелено-жуто-црвену тробојку са црном људском фигуром (канага) у средини.
Када се федерација распала, Мали је задржао те боје. Како би избјегли забуну, званичници Чада замијенили су зелену боју плавом. Плава је требало да симболизује небо и наду, жута сунце и пустињу, а црвена крв проливену за независност.
У то вријеме, то није био проблем. Румунија је на својој застави имала грб, па су се ове двије заставе визуелно јасно разликовале.
Нико није могао да претпостави да ће 30 година касније Румуни „очистити“ своја обиљежја и оставити свијет са двије идентичне заставе.
Једина микроскопска разлика лежи у нијанси плаве боје – румунска је наводно за нијансу свјетлија (кобалт плава), док је код Чада нешто тамнија (индиго), али то је разлика коју људско око тешко примјећује без директног поређења.
Да ли је то законито?
Питање „власништва“ над бојама постало је званично 2004. године, када је влада Чада упутила жалбу Уједињеним нацијама, захтијевајући од Румуније да промијени своја обиљежја.
Одговор из Букурешта био је кратак и одсјечан. Тадашњи предсједник Румуније Јон Илијеску изјавио је: „Тробојка припада нама. Нећемо одустати од ње.“
Правно гледано, ситуација је у сивој зони. Међународно право и вексилологија, односно наука о заставама, немају врховни суд који би приморао суверену државу да промијени свој симбол ако он није директна копија са злом намјером.
Румунија се брани чињеницом да је тробојку користила још у 19. вијеку, док Чад истиче да су они једини користили чисту тробојку у тренутку када су те двије државе први пут истовремено биле признате са тим дизајном.
Тренутно, статус кво остаје на снази. Ни Румунија ни Чад не показују намјеру да промијене своје националне симболе.
Слични примјери
У свијету постоји још неколико сличних примјера: Монако и Индонезија имају идентичне црвено-бијеле заставе. Монако се жалио, али без успјеха.
Низоземска и Луксембург дијеле сличне боје, али различитих пропорција и нијанси.
Иако повремено изазива забуну на међународним скуповима, заједничка застава Румуније и Чада постала је симболичан подсјетник на то како се историја, упркос хиљадама километара удаљености, може поиграти са идентитетом народа.
За сада, свијет ће морати да настави да разликује ове двије земље по свему осталом – осим по бојама застава, преноси Euronews.
