Двојни(к) Ц поново је завршио под лупом јавности, и то због реакција познатих инфлуенсера и коментара који се шире друштвеним мрежама.
Ових дана у онлине простору се много говори о крађи идентитета, након што су корисници друштвених мрежа, али и познати креатори садржаја, почели коментарисати производ који визуелно подсјећа на култни Двојни Ц.
За многе омиљени сок из дјетињства, Двојни Ц одавно није само обичан производ са полице. То је један од оних брендова које људи препознају и прије него што прочитају назив. По боји. По амбалажи. По сјећању.
Зато не чуди што је појава производа чији изглед многе подсјећа управо на Двојни Ц изазвала реакције које се не задржавају само на питању дизајна, већ иду много даље, до повјерења купаца, фер тржишне утакмице и границе између инспирације и копирања.
„На шта се упецамо на брзину?“
Једна од реакција која је привукла пажњу јесте и објава познате инлуенсерке Татјане Јовић, која је на свом Instagram профилу овај случај прокоментарисала кроз врло једноставно, али прецизно питање: „На шта се упецамо на брзину?“
И управо у тој реченици стаје суштина цијеле приче.
Јер, ко у брзини куповине заиста детаљно чита сваку декларацију? Ко се сваки пут заустави да провјери произвођача, назив производа и ситне разлике на амбалажи? Већина купаца се, посебно код производа које дуго познаје, ослања на оно прво, а то је боја, облик, распоред елемената и укупни визуелни доживљај.
Татјана је тако својим пратиоцима указала на реалну потрошачку ситуацију: купац види нешто што га одмах подсјети на производ који већ познаје, посегне за њим и тек касније схвати да то можда уопште није оно што је мислио да купује.
И то се управо, како каже десило и њој. А кад је пробала сок, осјетила се превареном.
О овом проблему је на свом Instagram профилу говорила и инфлуенсерка Андреа Томашевић Коленда, позната као енина мама. Она је такође остала шокирана када је схватила да на тржишту постоји копија култног сока Двојни Ц.
И баш због тога, у занимљивој видео објави, скренула је пажњу јавности на ову врсту проблема, посебно јер се лично увјерила да велики дио људи, а наручито дјеца без задршке узимају копију двојног Ц мислећи да је оригинал.
Није то, дакле, само питање да ли два производа личе један на други. Питање је шта се дешава у тренутку куповине, када потрошач нема ни времена ни разлога да сумња да се пред њим налази нешто друго.
Балкан Продуцт Неwс отворио тему из угла потрошача
О случају се говорило и на Instagram страници Балкан Продуцт Неwс, профилу који прати производе, новитете на тржишту, амбалажу и реакције потрошача.
У објави је пажња усмјерена управо на сличност производа на полици и на то колико визуелни идентитет може утицати на одлуку купца. Умјесто правног или корпоративног језика, тема је представљена онако како је већина људи и доживљава кроз једноставно питање: шта се дешава када на полици видите производ који вас одмах подсјећа на нешто што годинама купујете?
Такав приступ је и покренуо коментаре, јер су се многи корисници лако препознали у тој ситуацији. Брза куповина. Позната боја. Слична амбалажа. Рука која аутоматски иде према производу.
А онда питање: да ли сам узео оно што сам мислио да узимам?
Коментари показују да јавност није равнодушна
Реакције на друштвеним мрежама показују да потрошачи овакве појаве не доживљавају као ситницу.
Дио корисника реагује кроз хумор, дио кроз невјерицу, а дио кроз врло конкретна питања: како је могуће да производ на полици толико личи на други, да ли се купци тиме доводе у заблуду и гдје је граница између сличности, инспирације и копирања?
Управо тај талас коментара показује колико је визуелни идентитет важан. Људи се не везују само за укус производа, већ и за његов изглед, успомене и навику. Када се појави нешто што подсјећа на тај производ, реакција је скоро инстинктивна.
Код Двојног Ц тај ефекат је још израженији, јер се ради о соку који многи памте из дјетињства. Зато се ова прича не чита само као спор око амбалаже, него и као дирање у један од оних малих, свакодневних симбола које људи дуго памте.
Када инфлуенсери отворе тему, јавност је брзо препозна
Оно што је некада остајало на нивоу коментара међу купцима, данас врло брзо постаје јавна расправа. Довољно је да тему препознају инфлуенсери и профили који се баве производима, па да случај за кратко вријеме дође до много шире публике.
У овом случају, реакције које су се појавиле на мрежама додатно су приближиле тему људима који можда не прате пословне, правне или тржишне аспекте оваквих случајева, али врло добро разумију једно: када нешто на полици изгледа познато, купац очекује да то заиста буде оно што мисли да купује.
Зато је ова прича и постала вирална. Не због једног сока, него због осјећаја да потрошач мора бити сигуран у оно што купује.
А ако се већ на први поглед отвара сумња, онда проблем више није само у амбалажи. Проблем је у повјерењу.
