Екстремни топлотни таласи и суше у Европи наносе финансијску штету и економске губитке у износу од неколико стотина милијарди евра, а ова година ће вјероватно бити рекодна по овој статистици, упозорава се у данас објављеној анализи Ројтерса.
Према процјенама економиста и академика, љетне врућине у 2026. години изазвале су већ сада тешке поремећаје у европском енергетском сектору, ријечном саобраћају, пољопривреди и сектору јавног здравља, преноси британска агенција.
Економиста са Универзитета у Манхајму Сериш Усман упозорава да је 2026. година посебно критична јер се више екстремних догађаја као што су топлотни таласи, суше и пожари дешавају истовремено и у истим регионима, чиме се њихове посљедице вишеструко увећавају.
Изузетно низак водостај Рајне и Дунава драстично је ограничио теретни саобраћај, при чему аналитичари банке ИНГ процјењују да ће прекид пловидбе Рајном смањити бруто домаћи производ Њемачке за 0,3 процентна поена.
У енергетском сектору више од шест нуклеарних електрана обуставило је или смањило рад због проблема са хлађењем.
Аналитичари МБХ банке процјењују да сваки недјељни застој највећег мађарског реактора у нуклеарној електрани Пакш одузима 0,1 процентни поен БДП-а те земље.
Поред тога, приноси пољопривредних усјева који се касно жању пали су за шест до седам одсто већ у јулу, а екстремне врућине однијеле су десетине хиљада живота широм Европе.
Највеће економске посљедице у будућности претрпјеће земље јужне Европе, гдје су температурни скокови најизраженији, па осигуравајућа кућа Алијанц процјењује да ће климатске промјене до 2030. године одузети између пет и седам одсто привредног раста најизложенијим економијама попут Шпаније, Француске и Италије.
Стручњаци предвиђају да ће високе температуре промијенити навике туриста и смањити љетње гужве у Медитерану у корист сјевернијих дестинација.
Истраживач Максимилијан Коц истиче да екстремне врућине осјетно подижу цијене хране у топлијим регионима Европе, што додатно компликује борбу Европске централне банке са инфлацијом.
