Европски пут БиХ практично је потпуно заустављен, а посљедње упозорење стигло је од Марте Кос, комесарке за проширење, и Луиђија Сореке, шефа Делегације ЕУ, да би БиХ могла изгубити додатних 380 милиона евра из Плана раста.
БиХ је потпуно престала да спроводи реформе, неколико европских закона је на чекању, а Високи судски и тужилачки савјет БиХ, потпуно мимо договора с ЕУ, једнострано је одлучио да промијени дијелове правилника који се, између осталог, односе на снижавање критеријума у вези с извјештавањем о имовини носилаца правосудних функција и сукобу интереса.
Додатни проблем представља чињеница да дио америчке администрације, који не укључује професионалце из Стејт департмента, директно охрабрује поједине актере у БиХ да у најмању руку не журе кад је у питању европски пут.
Делегација ЕУ је, по свему судећи, непријатно изненађена измјенама које су се десиле без консултација с европским институцијама. Подсјећања ради, правосуђе и јачање правне државе неки су од најважнијих критеријума за европски пут БиХ.
„ВСТС правилнике треба мијењати у складу с договором“
У одговору „Независним“, из Одјељења за комуникације Делегације ЕУ подсјећају да су измјене и допуне Закона о ВСТС-у у вези с интегритетом један од неопходних елемената за одржавање прве међувладине конференције којом би се отворили приступни преговори између БиХ и ЕУ. Осим тога, истичу да су те измјене саставни дио Реформске агенде БиХ из оквира Плана раста за западни Балкан.
„Са ВСТС-ом БиХ су били договорени конкретни модалитети спровођења, који су предвиђали запошљавање вањских стручњака и њиховог помоћног особља путем отвореног, транспарентног поступка, заснованог на стручности кандидата. Све измјене утврђених модалитета се требају међусобно договарати између ВСТВ-а и Европске комисије. Раније ове године ВСТВ БиХ је разматрао Нацрт измјена и допуна Правилника, који би суштински измијенио оквир на којем почива вањско праћење и представљао би озбиљан ризик да Програм вањског праћења учини неефикасним. Нацрт измјена и допуна је изазвао низ забринутости у погледу ефикасности, кредибилитета и независности вањског праћења. Те забринутости је званично изнијела директорица за западни Балкан у Генералној дирекцији Европске комисије за сусједство и преговоре о проширењу Валентина Суперти, у својим дописима предсједнику ВСТС-а БиХ Санину Богунићу од 10. фебруара и 13. априла“, нагласили су у Делегацији у одговору „Независним“.
Упркос томе, како су истакли, ВСТС је 15. априла ипак усвојио измјене и допуне Правилника, чиме је у суштини занемарио мишљење Комисије.
„Тренутно процјењујемо наш ток дјеловања, укључујући и сваки утицај на ЕУ финансирање операције праћења“, додали су они.
Правилник ВСТС само кап у мору
Одступање од реформи у вези с побољшањем рада ВСТС-а само је дио проблема на европском путу БиХ.
Сорека је у посту на мрежи X напоменуо да је комесарка Кос током дебате у Европском парламенту истакла да не може бити компромиса када је ријеч о стандардима реформи на европском путу, упркос чињеници да је проширење једно од кључних питања због дубоких геополитичких промјена које се дешавају у свијету.
„План раста представља конкретан оквир који може допринијети трансформацији земље, јачању демократских институција, инвестиција и укупног просперитета. Међутим, власти БиХ у посљедње вријеме нису оствариле напредак у усвајању мјера из Реформске агенде. Те мјере укључују унапређење дигитализације и ефикасности администрације, реформу правосуђа ради боље заштите права грађана, те кораке ка зеленијој и одрживој економији“, напоменуо је Сорека.
Подсјетио је да је План раста заснован на конкретним резултатима и јасно дефинисаним роковима, због чега неиспуњавање обавеза носи директне финансијске посљедице.
„Комесарка Кос је већ упозорила власти БиХ на ризике кашњења, наглашавајући потребу за хитним дјеловањем. Без конкретних потеза, БиХ би могла изгубити средства намијењена грађанима, док се простор за напредак на европском путу додатно сужава“, истакао је Сорека.
Додик: Не подржавамо европски пут ако води у централизацију
Милорад Додик, предсједник СНСД-а, на питање новинара о могућем губитку европских средстава, рекао је да се ту ради дијелом о грантовима, а дијелом о кредитима, те да је Република Српска показала способност да добије кредите на другој страни. Он тврди да РС није против европског пута, али да га неће подржати ако он води у централизацију БиХ.
„Свагдје тамо гдје постоји та централизација с наше стране неће добити подршку, звала се План раста или пут у амбис. Свака врста централизације не долази у обзир и неће се десити“, рекао је Додик.
Драган Човић, предсједник ХЅ БиХ, рекао је да постоји заједнички став да треба бити споразума између БиХ и ЕУ, али да се прво треба постићи договор око свих пројеката прије него што се повуче новац.
„Није добро да нам се не деси да повучемо средства, а онда плаћамо пенале зато што их не можемо реализирати. Штета је пропустити било који новац који можемо добити, поготово као грант средства, међутим евидентно је да унутар себе нисмо довољно организирани да кренемо у тај пројекат“, рекао је Човић.
