Криминалне мреже са Западног Балкана и даље имају једну од кључних улога у организованом криминалу који угрожава Европску унију, упозорава Europol у најновијој процјени најопаснијих криминалних мрежа (МТЦН).
Иако је број идентификованих мрежа смањен са 821 на 731 захваљујући међународним полицијским акцијама, Europol наглашава да организовани криминал није ослабљен, већ је постао још прилагодљивији, повезанији и технолошки софистициранији.
Најновија анализа Europolапоказује да 731 најопаснија криминална мрежа окупља више од 400.000 чланова, 118 различитих националности и дјелује у готово свим областима организованог криминала – од трговине дрогом, кријумчарења миграната и трговине људима, до сајбер криминала, финансијских превара и прања новца.
Западни Балкан важан партнер latinоамеричких картела
У извјештају се наводи да су криминалне организације са Западног Балкана међу најважнијим партнерима latinоамеричких картела у међународној трговини кокаином.
Према наводима Europolа, западнобалканске криминалне мреже посљедњих година ојачале су своје присуство у Латинској Америци како би директно преговарале с произвођачима кокаина и контролисале кријумчарске руте према Европи.
„Неке мреже са сједиштем у Европској унији или њеном сусједству успоставиле су присуство у Латинској Америци како би директно набављале кокаин од локалних партнера. То се посебно односи на италијанске и западнобалканске мреже, које су прошириле своје учешће у трговини кокаином и успоставиле дугорочне пословне односе са latinоамеричким картелима“, наводи Europol.
Као примјер наводи се случај криминалне мреже чији су координатори били поријеклом са Западног Балкана, а која је организовала кријумчарење великих количина кокаина из Колумбије, Бразила и Еквадора преко западне Африке и Канарских острва до Белгије, Хрватске, Њемачке, Италије и Шпаније.
„Управо међународна полицијска сарадња била је кључна за разбијање те мреже“, истиче Europol, а преноси ЦдМ.
Организовани криминал постаје све отпорнији
У извјештају се наводи да криминалне организације више не функционишу као затворени кланови, већ као дио широког међународног криминалног система.
„Криминалне мреже не дјелују као изоловани субјекти. Оне функционишу као дио флуидног и међусобно повезаног криминалног екосистема. Када надлежни разбију једну мрежу, друге се веома брзо реорганизују, попуњавају насталу празнину и настављају криминалне активности“, упозорава Europol.
Додаје се да смањење броја идентификованих најопаснијих мрежа не значи да је организовани криминал у опадању.
Напротив, чак 76 одсто криминалних мрежа које су 2024. године биле означене као најопасније данас више нису у тој групи, али их је замијенило више од 500 нових или новоидентификованих организација које су преузеле њихов простор.
Europol упозорава да организовани криминал све више користи слабости савременог друштва. У извјештају се наглашава да 85 одсто најопаснијих мрежа користи легалне компаније за прикривање криминалних активности и прање новца, док готово 80 одсто тих организација дјелује најмање три године, а трећина више од једне деценије.
Све већа употреба нових технологија
Посебно забрињава убрзана употреба нових технологија. Криминалне организације данас користе интернет пlatформе, шифроване комуникације, дигиталне финансијске сервисе и вјештачку интелигенцију како би повећале обим пословања, аутоматизовале преваре и отежале рад полиције.
„Дигитализација, технолошке иновације, глобална трговина и геополитичка нестабилност стварају криминалним мрежама могућности какве до сада нису постојале. Оне користе интернет пlatформе, шифроване комуникације и вјештачку интелигенцију како би прошириле своје операције уз истовремено смањење ризика од откривања“, наводи Europol.
Злоупотреба малољетника и потреба за новим приступом
У извјештају се упозорава и на злоупотребу младих.
„Око шест одсто најопаснијих криминалних мрежа користи малољетнике за дистрибуцију дроге, прање новца, застрашивање, па чак и извршење убистава. Млади се најчешће регрутују путем друштвених мрежа и апликација за комуникацију, уз обећања лаке зараде или кроз различите облике манипулације“, пише у извјештају.
Анализа Europolа показује и да организовани криминал данас опстаје захваљујући способности брзог прилагођавања. Када полиција разбије једну организацију или ухапси њене вође, друге мреже готово тренутно преузимају њихове послове, логистику и кријумчарске руте.
Europol оцјењује да будућа борба против организованог криминала не може бити заснована искључиво на хапшењу вођа криминалних група.
„Криминалне мреже опстају захваљујући искоришћавању слабости логистичких ланаца, финансијских система, дигиталне инфраструктуре и међународне трговине. Ефикасан одговор мора објединити циљане полицијске активности са системским мјерама које ће уклонити рањивости које организовани криминал користи“, закључује се у извјештају.
Најновија процјена показује да организовани криминал у Европи улази у нову фазу. Све мање зависи од појединачних криминалних група, а све више функционише као међународни криминални екосистем у којем мреже сарађују, размјењују логистику, користе легалну економију и нове технологије како би наставиле да остварују милијарде евра незаконите добити.
