Европа се и у суботу суочила са новим рекордним температурама, док се снажан топлотни талас наставља широм континента. У више европских земаља измјерене су највише температуре у историји мјерења, а посљедице екстремних врућина већ су однијеле велики број људских живота.
Њемачкаје други дан заредом оборила национални температурни рекорд. У мјесту Моцкерн-Дреwитз, у савезној покрајини Саксонија-Анхалт, измјерено је чак 41,5 степени Целзијуса, што је за 0,2 степена више од претходног рекорда постављеног дан раније у Саарбрüцкену, у близини границе са Француском.
Рекордне температуре забиљежене су и у другим европским државама. У Чешкој је метеоролошка станица у Доксанyима, сјеверно од Прага, измјерила 40,8 степени, што представља највишу температуру икада регистровану у тој земљи. Данска је такође оборила рекорд – у мјесту Одум код Архуса измјерено је 37 степени, чиме је надмашен досадашњи рекорд из 1976. године. У Швајцарској је у Базелу трећи дан узастопно забиљежен најтоплији јунски дан у историји, са температуром од 39 степени Целзијуса.
Топлотни талас, који је кренуо са Иберијског полуострва, већ је изазвао озбиљне посљедице широм Европе. У Француској је од почетка екстремних врућина најмање 55 особа изгубило живот усљед утапања, а процјењује се да се двије трећине несрећа догодило на неуређеним и ненаѕираним купалиштима.
Истовремено, шпански систем за праћење смртности МоМо евидентирао је 327 смртних случајевакоји би могли бити повезани са високим температурама у периоду од недјеље до четвртка, што додатно потврђује озбиљност ситуације.
Бивша лидерка њемачких Зелених Катрин Геринг-Екарт поручила је да овакве температуре више нису само непријатно љетње вријеме, већ озбиљна пријетња здрављу становништва. Као одговор на екстремне услове, берлинска полиција поставила је водене топове како би грађанима омогућила освјежење на најтоплијим градским локацијама.
Свјетска метеоролошка организација упозорава да ће дуготрајни топлотни талас имати озбиљне посљедице не само по здравље људи, већ и по природу и екосистеме. Процјењује се да се тренутно око 150 милиона становника Европеналази у подручјима гдје температуре прелазе 35 степени Целзијуса, што додатно оптерећује здравствене службе и инфраструктуру.
Према ријечима стручњака организације Wорлд Wеатхер Аттрибутион, овако екстремне температуре почетком љета прије неколико деценија биле су готово незамисливе. Они истичу да су климатске промјене главни узрок све чешћих и интензивнијих топлотних таласа, уз додатни утицај убрзаног загријавања Арктика и промјена у кретању млазних струја које одређују временске прилике у Европи.
Метеоролози ипак доносе и нешто оптимистичније прогнозе. Током наредне седмице очекује се постепено слабљење топлотног таласа, јер ће хладнији ваздух са запада Европе почети да се шири ка централним и источним дијеловима континента, доносећи пријеко потребно освјежење милионима људи који већ данима трпе екстремне врућине.
