Универзитетски професор и психолог Оливер Тошковић, један од кандидата на Студентској листи, у разговору за „Дневни аваз“ говори о изборној побједи, очекивањима грађана, будућности Србије, односима с Босном и Херцеговином и могућим промјенама у регионалној политици. Поручује да је приоритет успостављање функционалних институција, борба против корупције и изградња добросусједских односа.
Тошковић истиче да изборна побједа Студентске листе показује да се организованим, мирним и планским дјеловањем може поразити власт која се дуго чинила тешко промјењивом. Резултат види као повратак грађана у политику и наду да држава може функционисати другачије.
Подсјећа на промјене из 2000. године, када је смијењен Слободан Милошевић, те наглашава да је сада разбијен стереотип да ауторитарни режим не може бити побијеђен на изборима. Наводи да су се студенти суочавали с хапшењима и притисцима, али су успјели усмјерити незадовољство грађана у организовано политичко дјеловање и на достојанствен начин поразити корумпирани систем.
Тошковић сматра да изборни резултат доноси наду у повратак институцијама које рјешавају проблеме грађана, а не служе партијским интересима. Наглашава важност борбе против корупције, смањења партијског запошљавања и враћања меритократије.
Посебно истиче улагање у знање и образовање те стварање праведнијих друштвених услова, умјесто кажњавања факултета и школа које власт доживљава као непослушне. Наглашава да се промјене не могу остварити преко ноћи, али да ће дати све од себе да их остваре.
Осврћући се на различите политичке ставове унутар Студентске листе, посебно у вези с односима према Русији, САД, EUи Косову, Тошковић каже да покрет првенствено фокусира на унутрашње проблеме Србије и да постоје сагласности о темељним принципима државе засноване на владавини права, грађанским слободама, стабилности, улагању у знање и слободним медијима.
Што се тиче европског пута Србије, Студентска листа не намјерава прекидати постојеће међународне обавезе и уговоре, а грађани би требали имати приступ потпуним информацијама о европским интеграцијама како би могли одлучити на референдуму.
Посебно важан дио разговора односи се на будуће односе Србије с Босном и Херцеговином, нарочито са Сарајевом и Бањалуком. Тошковић сматра да стабилност Србије није могућа без добрих односа са сусједима и да прошлост не би требала бити препрека сарадњи. Повлачи паралелу с међуљудским односима и поручује да је добро развијати добре односе након „болног развода“ бивших заједничких држава.
Истиче да се осјећа као код куће путујући кроз бивше југословенске републике и да је сулудо не искористити мостове заједничке културе и језика. Будућу власт види као градитеља мостова између Београда и других главних градова региона, наводећи да је досадашња власт злоупотребљавала подјеле за политичке циљеве.
На питање о односу Београда према Бањалуци, Тошковић каже да Студентска листа нема посебан програмски документ, али да лично сматра да сарадња са Сарајевом и Бањалуком треба почивати на принципима добросусједских односа и одржавања контаката, без прављења разлика између та два града.
О будућој влади наводи да постоје план и принципи за избор, али да ће они бити представљени након објаве коначних изборних резултата и формирања нове скупштине. Поруке Студентске листе указују на покушај шире промјене политичког система с нагласком на институције, образовање, одговорност власти и односе са сусједима, док ће се остваривост циљева показати кроз конкретне потезе нове власти.
